Зора

Стр. 314

3 0 Р А

Бр. VIII. —IX.

ма п према својима, било бн непрпјатељски. Увјеравамо их да човјек може бити и паметан и још како паметан и цијенен и не пишући стихове. Рћавн стиховн само пружају неповољан суд и о личности, не зато, што их пише, него што их штампа! Они, којима је ово намијен>ено, а вријеме је да им се рекне, разумјеће нас. Доба Ханс Сакса прошло је. Још једном нека је препоручен лијепи и корисни пријевод г. Јовичића. Ур. Штампана је књига Са Влтаве на Нишаву II. написао Др. Алекс. Љ. Митровић. Садржај је књизи: VII. До српске Атине. VIII. У Новом Саду. IX. У китњастом Сријему. X. Кућа ратова. XI. Нова српска Атина. XII. Српски гробови. XIII. Стари и нови пријатељп. XIV. У цар-Ј1азаревој пријестоници. XV. На Нишавн. XVI. Повратак. Књига има дванаест штампанпјех табака. Цијена јој је 70 новчића. За поштарину 10 новч. више. Може се добити код гшсца, или код књижаре Е. с!е 8сћоп&1<1-а у Задру. — Најтоплије препоручујемо. Хрватска Роб1је<1иј1 ЗНрапбШ. У колу бољих хрвагских приповједача, један од најдаровитијих Вацлап Новак , написао је приповијетку под горњим натписом. Њу ће издати „Матица Хрватска" у догодишњем колу својих књига. МаИса Нгуа1зка 9 издаје и трећу књигу српских народних ијесама, које је она онако олако назвала хрватским. Боже, умудри је и исцијели! Нгуа181уо и пагоЛпој ргеДаЈ1 1 ођ1саЈ1ша ро Негсе^-Во8Ш. 8аБгао 1уап 2оуко. — О овој књизи постараћемо се и опширније да проговорњмо, а сад је само биљежимо, као највећи атентат на здрави разум, при крају деветнајестог нијека. Адолфо Вебер, познати млађи пјесник хрватски, недавно је издао своје скупљене Пјесме. Цијена им је 1 форинта. 1уо с1рр1со ? Рг1шог8ке (1и8е ? рпроууези. Шк1а<1от рхббеуот. Бтпхска Изкага и 2а$геЂи 1899. — Писац ове књиге, која садржи шест краћих приповиједака, млад је књижевник. Није се давно ни јавио, а ми, Срби. први пут сретосмо се с њиме у лијепоме Фабрисову календарз' „Оићгоушки". Он није зазирао од српскога календара, као што није зазирао, да своју књигу пошаље и српским листовима на оцјену, а пошто је то, код Хрвага, ријегкост, то га морамо похвалити, савјетујући мз г , да и даље тако ради, не обзирући се ни на чија захмјерања и заједања, јер само се тим путем напријед иде. А сад да проговоримо о самим приповијеткама. Нама је особиго мило, што можемо рећи, да су одиста лијепе. У њи.ма нам писац живо слика живот честитих и ваљаних Примораца, с којима смо се толико пута срегали и у приповијеткама нашега Матавуља, само што су ови Приморци мрачнији, суморнији,

јаднији, те нам изгледа, да је писац навлаш хтио да нам их такве оцрта, као суште противности оним Матавул>евим весељацима. Стањз сељака примораца у истину је доста јадно и млади овај писац трудио се, да нам га што истинитије престави. Патњс њпхове осјећа и он и ми то чигамо скоро са сваке странице, а то, управо, и даје овим његовим сгварима највише дражи. 'Го ће учинити, да ће се ова књига свуаа радо чигати и да ће сваки чигалац пожелити, да нам се млади писац што чешће јавља. Вугарска Немили — недраги, натпис је роману прослављенога бугарскога пјесника и књижевника Ивана Вазова. Судећи по критици, изгледа, да је овај роман далеко заосгао за његовим првим и још увијек најбољим романом „Под игом." Р у с к а Киез Дм. Голнцин (Мурављин) издао је, у Петрограду, збирку својих приповиједака, којпх има четпри на броју и то: На сјеперу, РеЛаминоеи, Краљица и Завјет очеп. Све ове приповијетке руска критика необично хвали. ТараканшЈн бунтт,, зове се нови роман II. Јасинског (М. Бјељинског) у којем црга тужну слику душевиог и економског сиромаштва у руском сељачком сталежу. Земски началник Мордар Мордарић ни најмање се не брине за то: како мисле-и живе сељацп његовог краја. Он се само појавп међу љима, да се извнче н испсује, те, попивши боцу коњчка, оиет одјурп откуд је и дошао. Због тога сељаци, не имајући вође ни ваљана савјетника, запуштени и остављени пропадаЈз г . Роман је наиисан чисго умјегннчки, те, пзузевши можда само нека мјеста, задовољиће и највећег цјепИдлаку — критпчара. Ч е ш к а Бгићу куе1, зове се низ цртица, што их је написао прослављени чешки пјесник Сватоплук Чех. У цртицама износи своје успомене, почевши од дјетињства, па све до онога времена, кад се први пут јавио као пјесник. Вјештина и лакоћа, којом су писане чине, да се ове цртице у сласт читају. Алојз Јирасек, најдаровитијп млађи приповједач чешки, написао је и трећи дио свога историјскога романа Уек. Мп ћемо се постаратп, да о овоме роману једанпут и опширније проговоримо. ОИ»20г Шегагш а ите1еску, натпис је новоме литерарно-умјетничком листу, што га је покренуо Др. Јарослав Влчек у Прагу. 81отаи8ку ргеМеД, у своме 10 броју, доносп један подужи чланак о нашеме Змају (са слпком његовом) из пера уредника А. Чернија. Осим тога доноси и чланак: Тех1у р1$т $гЂокогуа1зкук роЛ ^Шет пареуи, од познатога пријатеља Срба Л. Кубе