Зора

Бр. X.

3 0 Р А

Стр. 337

Фридрих С

— чешки ко. ^ЈшЈ! ву биографско-уметничку скицу о Шјјр* чешкоме композитору Ф. Сметани, јЈ? доносимо из француског повременог листа наше браће Чеха, ^е ИаИоп Гскецие, Рга^пе. Јоз. Е,. УШтек, 1895., књ. I., о коме је било већ говора више пута у Зори од прошлих година.. Ми је доносимо, по обећању, у српскоме преводу, верз^јући, да ће привући на се пажњу оних наших читалаца, који се музиком баве и интересују више или мање. У последње време и ми Срби полажемо много већу пажњу уметничкоме неговању музике. Томе су најбољи доказ многобројни концерти и забаве, које се приређују широм целога Српства. На сваки начин, у нас се више обделава вокална но инструментална музика, али то је у осталом природни ток развнтка. Ове уметности, нарочито код младих, неразвијених и још патријахалних народа, где је потребно извесно материјално благостање или обилна протекција и дарежљиви меценати за неговање лепих вештина у опште. У сваком српском већем граду, који би пролазио за наше културније средиште, ми имамо нашу интелктуалну елиту, која редовно прати све манифестације духа људскога, у свима правцима и областима. Срби се труде да покажу, да су подобни и за уметничко образовање и да њихова раса, и у томе погледу, не би изостајала иза многих културнијих нација, — да су се само налазили у повољнијим и срећнијим приликама. II ми сумњамо, да има данас лепотице Српкиње, која удара у гласовир, и Србина музичара или аматера, а да нису чули и уживали у музици тако познате Увертире из Сметанине Продане не-весте.

метана ппонитор Наша је дужност, да се увек и на првом месту, упознамо што боље и потпуније са уметничким производима и уметницима словенскога генија. И како наше уреднишгво има и нарочиту рубрику у своме листу, резервисану уметностима, то мислимо, да ће ова скица о чешкоме композитору Сметани, бити са свим на своме месту у Зори. * Пре свега Сметану не треба оцењивати на начин, као што се то обично чини; нити је од користи поредити га са другим до данас познатим уметницима. Страни су критичари то појмили потпуно. Сметана је — Сметана. Врло је мало казато, кад се претендовало да је Сметана чешки Моцарт, јер ако је заиста чешки и Моцарт немачки, онда то није Моцарт. Др Шенкер из Беча врло је лепо појмио велику разлику његове музике, не само у погледу технике и облика, већ и по целом њеном карактеру. Сметана је јасан, весео, и увек умерен, а нарочито чист — Дон Жуан и његов карактер апсолутно су му туђи. Сметана је живео, мислио и компоновао, као пгго и чешки народ живи, мисли и пева. У томе се састоји та грдна разлика — разлика између два морална света. Још мање би се могао Сметана поредити са Бетовеном, ма да је се то покушавало због сличног им недостатка, јер су оба учитеља била глуви. Ну, управо се у томе погледу маниФестује међу њима врло осетна разлика, јер Бетовен је оглувио у 27 години, а Сметана тек у 50 ој. Бетовен је још у почетку свога раз-