Зора

Бр. X.

3 0 Р А

Стр. 341

каже, оријентише се помоћу речи. У овоме јепогледу врлокарактеристично оно, што сам каже о својим Чешким играма. „Тамо где Дворак назива своје комаде једним општим именом Словеиске шре, ма да се не зна које су то игре или чак да ли постоје у опште, ми би показали какве игре са прецизним именом имамо ми Чеси". Прецизан и конкретан смисао реализма врло је тачно изражен овим речима: Рипап!, бкоспа, Мес1уес1, и т. д., које су у истини чешке игре. „Уегв 1а ђоппе Г ој е1 1а уегке", „за поштење и истину", то беше његова изрека, коју ни сам Толстој не би боље прокламовао ни са више концизности. Само истина, како у великим тако и ситним стварима! Како он сам осуђује н. пр. балет у оним његовим комадима, гдје им није било места! Треба само видити како Сметана препоручује певачима да певају и играју стварно; како изискује од свакога од њих „дабуде више драмски уметник но концертирајући". Или како критпкује текстове са стварнога, реалнога гледишта! Са каквим сигурним погледом он види недостатке н. пр. у Уу§ећгас1-у, где је река Влтава, противно стварности, пласирана ближе сцени од У1бећгас1-а. Како је се Сметана борио са текстовима и како је он поправљао тоном речи, које не одговараху довољно истини! Нацијонална је свест у Сметани тесно везана са осећањем прецизнога и конкретног. Код нас се говори много о тој свести и у свакој струци; међутим не би било лако показати у чему се она састоји битно. Као год што се данас каже у политици, да се посланици покоравају обично народној вољи,

исто тако говорило се, а говори се још и данас, о заједници умегника са народом, као уметника масе. Истина је, да је реалистички правац врло популаран, јер се у популарној уметности налази прецизно и конкретно, битни делови праве уметности, који су ретки у градовима, у школи па и самој вештачкој уметности. У место да имамо научну дисертацију о Сметанином нацијоналном карактеру, задовољићемо се једним карактеристичним примером, цити^ рајући „Шевину песму" из Пољупца. Ову песму, која дише пољском природношћу, простодушношћу сељачкога живота у срцу природе, пева слушкиња Вагсе, т. ј. личност са свим споредна у комаду, али узета из правога народа; ту се види природна безазленост популарног реализма, а у томе се баш састоји уметност. При свем том, Сметана култивирајући народну уметност, није просто имитирао нацијонални и популарни жанр у песми и музици; он није компоновао своје мотиве из популарних мотива, већ је облагорадио и усавршио популарне производе, темељно испитао њихов дух, и сам отворио у истоме духу нове композиције. Ако није подлегао утицају Вагнера и других, још мање се може казати да је залутао у средину богаства популарне, народне уметности — он је реФлектовао, као добро углачана призма, популарну уметност и нацијонални живот у опште. Сметанине композиције о Фаусту и ОШпсћ и Вогепа од Кореску-а могу нам послужити као важан и интересан доказ о ономе, што рекосмо мало час. Реализам није удаљио Сметану од Лепога. Истраживање истине је