Зора

Стр." 340

3 О Р А

Бр. X.

одушевљењу мелодичне лепоте ја губим свезу, али ми тексг служи увек као полазна тачка оријентисања". Ту озбиљну и трагичну страну човечија карактера а чешкога посебице — чешка нам реФорма пружа у томе довољан пример — Сметана није успео да изрази тоновима. Израдити такође ово дело за своју нацију, то је била његова жива жеља, идеал коме је циљао, и, у томе погледу, он разумеваше и поштоваше Чеха, али му мисли и жеље не беху интрерпретиране песмом, јер ова страна не доминираше Сметаном. Кад се у каквој специјалној и дубљој расправи буду утврдили односи између Сметане и Вагнера, мишљење чешкога композитора о апсолутној музици и акорду међу речима итоновима, постаће очевидно, онако како га је Сметана појмио, ако се при свези том има у виду његов природни музични развитак, Не поричемо утицај Вагнеров, али претендујемо, да тај утицај није учинио никакву препреку слободном развићу Сметанином. Свако суђење Сметанино о музици не треба приписивати утицају немачкога маестра, јер, чак и без Вагнеровог утицаја, Сметана је био подобан да расуђује као што је то чинио, напр. у Збору. Он каже, да се овај Збор састоји, за највећи део публике, у брзом понављању, без муке и велике моћи схватања, свих мелодија, које се чују први пут у позоришту. Врло је могућно, да ће једнога дана каква дубља критика и паралела између Сметане и Вагнера доказати, да је чешки маестро не само боље појмио Вагнера од извесних немачких музичара, већ да је слободно и на свој начин употребио Вагнеров облик, Форму, као што се

Бетовен служи Формом С1етеп1л-а. У Музици и у опште у уметностима, а нарочито у поезији, дешава се, овај се случај примењује на драматичан жанр и сонату, дешава севелимо, да је Форма ранији, претходни производ и не баш тако ретка код осредњих таленага, док међу тим прави творалачки таленти бацају у тотовом калупу грађу, велику грађу. Сметана је, а то је баш оно што ми хоћемо да докажемо, остао чешки и увек исти, при свем утицају Вагнеровом. Само у смислу драмске музике треба разумети речи, које је Сметана додао као епиграФ Вгашћоп-ма (Брандебуроканима) . „Музика је језик осећаја, а реч мисли". Овом изреком он неће да каже, да се музика сматра као орган осећања, већ да је музика прокламована, проглашена за језик и упоређена са речју. Сметана је био за нашу музику оно што, у наше дане, називају у поезији реалиста. Веома нам је непријатно, што смо принуђени да употребимо ову реч, која има многа значења и која се злоупотребљавају. Али и поред тога, овим се називом може врло добро означити једна извесна страна Сметанина; у осталом, реализам је карактеризиран и прецизиран његовим талентом. Заједно са реализмом, он притежава још идеалност. „Код мене се, вели он, облик сваке композиције јавља сам од себе према предмету, који третирам". Сметана слика тоновима идеје, личности, живот. Апсолутна је музика немогућна за њега; облик је у служби идеје; он тежи да добије драматичке и трагичне текстове; а као што сам