Зора
Бр- X.
3 0 Р А
Стр. 353
ч+/
XI* Ф М* Ј I ! Е-
М* ^ \к -9 I I I
ЈЦ џ Џ 'ИЊ Џ •«&*> Џ %1 ■Уг*) Џ %к+> Џ џ, К?0К1ДКН. ~?С фн. ♦ <^п. ♦ # «* <&?§. *6 <&п. * У
I I | 1 Књижевноет чз* СЛОВЕНСКА С р п с к а Милета Јакшпћ намјеран је да изда досадање своје Пјесме у засебној књизи, и моли српску читалачку публику да га ј г том послу својом претплатом потпомогне. Књига ће изнијети око 12 штампаних табака на врло финој, глаткој хартији. Цијена у претплати јој је 80 новчића. Претплату ваља слати на писца. (Сгегпуа, п. р. Ште4 Сегпја, ТогопШ). Милета Јакшнћ - Ленски познат је српској читалаЧкој публици са својих особито лијепих пјесама по свима српским часописима. „Зора" је сретна да броји његово име међу својим најмилијим сарадницима препорз'чујући најтоплије ову збирку истинске, свјеже и тако л.упке појезије. Милета Јакшић се бројн међу најбољим снагама пјесничке омладине, он је себи стекао име у савременој српској књижевности оправдавши наде, које су се у њ полагале и данас је готов спремом и талентом својим да даде полета српској појезији уједињеним силама својих младих ијесничких другова. Шарен венчић, књига за дјецу са сликама и пјесмама, написао Благоје Нед. Кечкић. Београд, штампа Павловића и Стојановића. — Писати за дјецу, није тако лака ствар, као што се мисли. Обично се вели, да дјеца нпјесу пробирачи, али баш за то треба да је пробирач онај, који пише за ДЈецу. Његове ствари морају бити лијепе, занпмљиве, поучне, а што је главно разумљиве и лахке. Бадава ћемо чекати још толико и толико година, алн у таким стварима тешко да ћемо икада дочекати новога чика Јову Змаја. Зато не смијемо одбијати ни оне ствари, које и ако нијесу особито лијепе, нијесу баш ни ружне, те ако дјеца од њих и не ће имати велике користи, а оно не ће имати ни штете, барем не онолике, колико од којекаквих недотупавних превода. Ово важи и за Кечкићеве пјесме. Оне нијесу са свим одабране, углађене, лахке, али их има, које ће дјеца у сласт прочитати и које ће им се и кад мало поодрасту једнако допадати. Ради тога и препоручујемо ову књигу. Чеда Мшјатовић. Кнез Јрадојс од Орлова Града, приповетка из вре.мена боја на Косову.
I
Оштампано из „Бранкова кола" за 1899. Ср. Карловци. Српска манастирска штампарија. — Писац „Иконије Везирове мајке" и „Рајка од Расине" излази пред српску читалачку публику, да је обрадује и трећом историјском приповијетком својом. И доиста, ако је најновија, баш му је то и најљепша приповијетка! У њсј, додуше, нема чудноватих пећина, ни подземних ходника, нема оних чуда, са каквима се сретамо у првим приповијеткама, али има више истине, више љепоте, више племените тенденције, по чему је, — по нашем мишљењу, — ова г. Мијатовићева приповијетка најљепша не само његова него у опште најљепша историјска прнповијетка у српској књижевности. Можда би смо могли по нешто и замјерити н. ир. за историју Станка и Мандалене, за коју — по неким ситницама — знамо да постоји, али нам је писац нигдје не износи, те би смо волили, да нам је и Станка и Мандалену изоставио, него што је на неким мјестима остао тако нејасан и загонетан. Мала Библиотека, лијепо и корнсно подузеће Издавачке КниЉарнице Пахер и Кисића, улази у живот. Три прве свеске већ су пред нама, те по њима познајемо, какве ће и друге бити, бар што се спољашње израде тиче. И радујемо се, што можемо казати, да је она онаква, каква треба да је: скромна, па ипак лијепа; а, поред тога. кад знамо, да је свакој свесци цпјена само 12 новч. онда и врло јеФтина. Имена Ст. Сремца, Магавуља, Јанка, Драг. Илијћа, Ивана Иванића, јамче нам, за садржину наредних свезака, „Мале бибдиотеке" а о садржини ових трију, вољни смо опширније проговорпти. У I. свесци сретамо се са старим знанцем и сарадником „Зоре" Јовапом Протићем, који је одабрао неколико својих сличица, назвавши нх Шарени Шљунци. Сличице су одиста врло лијепе, испричане лако и живо, окићене сликовитим описима, а зачињене финим , здравим, једрнм хумором. Као најљепшу од свију истичемо Љубав и сузе, њежну сеоску идилу, у којој се тако вјешто износи напвна љубав двоје сељанчади. За њом долази друга с.шчица Само један дан, доживљаји једнога „обичног" човјека, који је, по несрећи, само за један дан, морао замјењивати уредника неких новина ... НиЈе потребно да трошимо више ријечи у похвалу ових сличица,њих не треба хвалпти, — треба их само читати.