Зора

Стр. 352

3 0 Р А

Бр. X.

глас пјевача, него клицање неког говорника, чија те збиља и реторичка снага не успављује у ружичаст појетски сан, него буди у неку херојску јаву. Ако нисте наклоњени једном извјесном жанру пјесничком философисања који мало те није најмање оригиналан: оном појетизовању моралистичких идеја, које личи на појетску катихизацију, као што нисам наклоњен ја — а ви преврните који листак у овој књизи и застаните над оним живим, оним тако врелим тако истинским откуцајима једног прожманог патриотског срца. Ето Вам мјеста гдје ћете наћи овог дивног пјесника јачег од Прерадовића а тако блиског оним херојским даворијама нашег Змаја. Како ли је диван и респектован патриотизам ма који и ма којег срца, само, кад је овако искрено манифестиран; како ли вас испуњава учешћем један онако дубок глас сина над мајком која је јадна! Не тјесногруди патриотизам Тресићев, неславенски и небратски, него Крањчевићев топли, свјежи, истински и тако широк, како га показује његова величанствена 81ауеп8ка Нра, под чијим титанским гранама не умију да нађу инспирације барди раздора. Не ћете у овој књизи наћи историју једне младости са њеним фазама, њеним сладостима и њеним патњама; историју срца које је љубило и умирало од љубави, и о ком би ти рекао пјесник као I/ 1з1е-Ас1ат-ова Зајра: Је 8ша (1е 1а (:тЉи сГАгга, ећег поиз оп теигЂ 1огз^ие 1'оп а1те!" Не, за тај најјачи осјећај његових година, овдје нема ријечи. Ви ћете то зажалити, као што сам и ја тако искрено зажалио. Али ћете наћи једну љубав другога имена саопћену нам на начин тако јединствен, тако интиман и тако појетски велик. То је љубав за отаџбину коју љуби као Иго и Змај. Ту баш је Крањчевић најрјечитији, најистинскији. Ви сте с њим за срцем душом тужни за оним синовима наше и

његове отаџбине којима пјева у својим бисерним ускочким елвгијалга , а који иструнуше одгурнути каменим убогим тлом мајке домовине да на туђим и далеким обалама им за кором хљеба или под заставом туђина и злотвора просипа драгоцјену крв. Јесте 84пје| П з!о1)о<1и, 1јиМ4 Н је итје§, КагјЈОУоги павет пе {геЂаји гјесј: Ја 1 уој игДаћ, зиги тоји Н гакитјеб . . . како он то понавља Мицкијевића. Да, ви разумијете ту сузу, тај уздах, јер су у ускочкилг ељегијама тако истинити тако опћи. То вам даје повода и онај језик на којем су испјеване, који јејош и довољно чист; синтакса, која није конвенционална синтакса хрватских пјесника, и ако вас неугодно опомене на њу по које Нко и уесе, текот па за^и. То вам даје повода она здрава његова појетска мисаоност, његово са више жара него елоквенције: А пагос! ћо2Ј1 ^1е3.ао је 8(;ир X §арк>: ћаз ^а ј' 1'јеро уМјеИ! — Мојзце Осјећања које вас је у стању било да освоји и потресе само још- над Певанијом , обузеће вас још и над овим пјесмама, које значе једну епоху, свијетлу и поносну, у лирици хрватској. То вас осјећање испуњава сталним поштоваоцем једне Музе познате до сад само са њене скромности, али данас познате по њеном видном и импозантном мјесту на нашем Југу. Заклопићете златне листове њене књиге, али ћете неодољиво да шапућете самном дивне стихове 0тш1ага: . . . Ро^1ас1 ае као киј*а, Ш ргозјасН; У18е пе вт'је; ХЈ 1ог 1 ј1 81 рги (1ги§'а 2ико (1 гуо ауоје рјевте . . . 1г гакгра Мегатћ 0и81е ујгс 8 ^1а4пе 1оЛе Аћ 1о то1е кга1ј1, 1>ап1, Коги Ијећа, гНси согће . . . Уредник