Зора

Бр. X.

3 0 Р А

Стр. 351

јесте така сметња кад је број професорских места сведен на шштшп, те су професори преоптерећени школским дужностима. Знам да ће се многи иронично насмешити, ако затражим, да се професорима за 30 година службе даје бар по једанпут двапут одсуство за путовање по књижницама и културним земљама. Црквена опћина новосадска пропушта своју дужност према Матици, ако за своје свештенике и учитеље не бира таке људе који могу и Матици привредити. Професор наше богословије, то је, чини ми се, још најзгодније место за српског научника. Само би се морало то место тако наградити, да не буде само пролазна штација за друге црквене службе, него жељена мета људи од науке. И онда, зашто да нису катедре за грчки и словенски језик редовне, а за српску истоОцЈЕНЕ И 1гаћгапе рјебте ЗИгпја 8 гг . Кгапјсеугса. 1 %с1апје МаНсе НгуаГзке 1899. Послије јамачно више од петнаест година свог пјесниковања, г. Крањчевић излази пред свој народ први пут са својим пјесмама, скупљених уједно и штампаних у засебну књигу. Какав риједак случај у нас! — Петнаест година пјевања, толико година биљежења својих најинтимнијих осјећања, глачања своје форме, усавршавања ритмичке музике, јамачно и учења и студирања страних литература — па каква красна пјесничка кроника! . . . Интерес и симпатија које су у вама изазвали први стихови овог пјесника, претварају се пред овом књигом у љубав за њ и респект за његов истински и велики таленат. Видите у једном скромном издању и без сваких предговора, најљепше и најсвјетлије перле једне осјетљиве душе пјесничке, избачене валом његове душе као бисер и сребрне шкољке, валом једног

рију засебна. Кад би то постале, добили бисмо три дивна места за по једног византолога, слависту и српског историка. Фондови би олако поднели тај трошак, а Матица би добила три одлична радника више. И библијотекарство митрополитске библијотеке може бити уточиште за једног спремног научника, као што ће, ако Бог да, библијотекарство Матичине библијотеке. У опће, крејирајмо што више места за људе који се баве науком и књижевношћу и концентришимо што више спремних људи у Нови Сад и Карловце. — то треба да је лозинка свију који мисле помоћи Матици, а надам се, да ће од таких људи имати користи и наши просветни заводи и цело друштво". —тић.

ПРИКАЗИ мора које је читава ризница. Тај свијетли колијер низан мирном руком једног одабраног свог сина, метла је ето његова отаџбина на своје грло, у дане, када хрватска лирика бјеше дошла да јој представници бјеху Харамбашић и ТресићПавичић. Један накит риједак и драгоцјен, достојан да мајка својег сина загрли као своју велику узданицу и првог и најваљанијег од његових другова. * Како да речемо за ове пјесме? Нису то руже ни камелије, њежне и умивене росом, које вечером изгледају да дријемају а јутром да су неразбуђене ; није то поток чији вас мрмор успављује и буди у једном другом свијету. Не, пред вама би прије стајала једна титанска шума гдје ти шум лисја и лахора заглушује тежак хук водопада а гдје ти пјесму славујеву отима клик крагуља у азурном пространству те шуме. Чујеш стално и непромјењљиво један глас потпуно мужеван силазећи са стиха на стих, са строфе на строфу; не 5«