Зора

Стр. 350

3 0 Р А

Бр. X.

под председништвом А. Хаџића, председника друштвеног. Председник, отварајући седницу, поздравља Бачког владику г. Митрофана Шевића, који је као члан Књижевног Одељења први пут дошао у седницу. Поздравља топлим речима дра Е. Маргалића, професора Будимпештанског универзитета, министарског повереника за српску велику гимназију Новосадску и књижевника, који је песме о Краљевићу Марку превео на мађарски језик и у посебној књизи на свет издао. —• За председника Књижевног Одељења бирасеједногласно прота Јован Вучковић, досадањи потпредседник. — За чланове Књижевног Одбора бираЈу се већином гласова: Јован Грчић, др. Милан Савић, Милан А. Јовановић, Стеван Лекић, Сава Петовић, др. Јован Радонић, др. Ђорђе Дера, Тихомир Остојић, из места, а са стране ови: Паја Марковић, Милутин Јакшић, Радивој Врховац и Ђорђе Магарашевић, сви из Ср. Карловаца. — Према једногласном мишљењу чланова: Јована Грчића и Радивоја Врховца досуђује се, на основу овлаштења главне скупштине награда од 100 фор. шаљивој игри у 1 чину с натписом: „ Ретка срећа ," под уобичајеним условима. Кад се отворило делу приложено писмо, на коме је исти мото био, који и на делу, видело се, да је споменуту шаљиву игру написала Милепа Силгиђева, учитељица више дјевојачке школе српске у Новом Саду. — Исти оцењивачи не препоручују за награду трагедију „Бан" и шаљиву игру „По команди", од непознатих писаца, и ако овом последњем делу признају многе врлине и доста уметну израду. Узет је на знање одговор председников на питања, која је ставио члан др. Станоје Станојевић у погледу одређења делокруга Књижевног Одељења и Управног Одбора. Служећи се штампаним извјештајима о овим седницама, дозволите господине уредниче, да споменем још једну околност, која је пре Матичине седнице заинтере-

совала њене чланове и читалачку публику. То је прва свеска „Покрета", у коме се искључиво говори о Српској Матици. Да напоменемо наслове тих чланака : Како се уређивао Летопис од Јов(вана) Рад(онића); 0 изчзјештајима књиЖевног оделења и одбора Матице Српске од Ст(аноја) Ст(анојевића); 0 књиЈсници и књиокничару Матице Српске од М(илутина) Ј(анковића) и Средина Матице Српске од Тих(омира) О(стојића), који је најопширнији и најисцрпније указује на околности, због којих у нас, а нарочито у Новом Саду књижевност тако тромо тавори дане. Да наведем само нешто из последњих редака овог чланка. „Матица није устројена као руска царска Академија, да може својим раднпцпма обезбедити ексистенцију па да се предалу цигло учењу и писању. Самосталних књижевника опет немамо. Матица мора онда формално да мити писмене људе из Новога Сада и Карловаца, да оставе свој службени посао, да се одреку одмора па да и њој шгогод ураде. Оно мало школованих људи, које судбина баци у Нови Сад и Карловце, морају тако по милости случаја да постану књижевници. Зашто да се тако важна ствар остави случају? Ми се данас старамо да имамо и добрих трговагда, занатлија, ратара, па им дајемо стипендију. А брнне ли се когод за то да илгамо и књиокегзника и научника, кад имаделго књизкевно друшт-во? Зар тај ред људи иде баш иза свију осталих? Пли је то занат, којега се може ма ко латити? Наше би автономне власги морале пазити и на ову ствар. Патронати наших гимназија и Саборски Одбор огрешује сс о највеће интересе српскога народа, ако не уклањају смегње које стоје на путу проФесорима да раде на науци и књижевности, кад знамо, да су они најпре позвани да буду чланови Књижевног Одбора и да се баве науком. А јесте така сметња, кад се уреди пенсија, да се старији пр; фесори замене новим, млађим снагама;