Зора
Бр. X.
3 0 Р А
Стр. 349
Р
И С М А
Нођн Сад, септембра 1899. (Прослагза Јочана Хаџића - Мн.гоша Светића. — Матица Српска. — „Покрет.") И Нови Сад гјо кадшто трепне очима из свог књпжевног дремљивог вегетисања те даде знак живота. Некадања Атина свела се на чисто политичко паргијско поприште, а књижевност остала је једино у Матици Српској, да се према приликама развија и снажи. И августа ове године прославила је Матица Српска стогодишњицу рођења њеног оснивача Јована Хаџића, названог у књижевностп Милоша Светића. Он је био некад стуб српске интелигенције новосадске и угледан књижевник. После борбе са Вуком и његових начела о српском језику и правопису, и после коначне Вукове победе — Милошу Светићу одаје српски народ славу и хвалу ради његових заслуга на пољу српске културе: ради оснпвањаМ атица Српсће 1826 године, лицем на свегога Саву; ради заслуга по Српску Велику Гимназију у Нопо.и Саду, ради њеног православно - српског карактера; ради његова рада на пољу српске црктзе и школе, као посланика на српским саборима од 1847 па до 1865 године; ради његова огромна рада Србијанских накона; ради његове увиђавности у Вукову побједу и увађања Вукова правописа у своју Новосадску Српску Гимназију, и ради дарежљиве његове деснице која је толико помогла српским сиромашним ђацима! На овој свечаној прослави присуствао је српски патријарх Георгије Бранковић и бачки епископ МитроФан Шевић, леп број чланова Матичиних и иначе публике. Из Матпчине дворане пошло се у Саборну цркву где је одржан парастос. Парастос је свршио бачки епископ уз велик број свештенства, а после се изшло
у Јовановску цркву где је преливен и гроб Јована Хаџића, на чијем су споменику постављена била два венца, један од Матице а један од родбине покојниникове. Свечаност је настављена у седници Матице Српске. Осим осталих била је присутна још једина кћи покојникова, госпођа Мнлица удова Барић. После поздрава председникова и прочитаних брзојавних честитака отиоче секретар матичин др. Милан Савић говор свој о слављенику. У лепом и исцрпном свом говору изнео је говорник читав Хаџићев рад и жпвот и њихову вредност за Матицу. После свршеног говора одала је скупштина своје признање бурним усклицима и слављенику и говорнику. * После свега овога наставио се рад редовне главне скупштине. На овој скупштини обављен је избор председника, потпредседника, секретара и једног и другог, књиговође и благајника/ и на сва та места изабрани су дојакошњи: А. Хаџић, Паја Гостовић, др. Милан Савић, Сава Петровић, Аркадије Марковић и Данило Манојловић. Данило Манојлошћ обавља дужност Матичина благајника савесно, верно, ревносно и часно већ двадесетипет година, те му је скупштина изразила на том своју захвалност и признање. Затим је обавила ова скупштина изабор библијотекара, који ће, поред библијотекарства, вршити и дужност архивара и регистратора. Избор је врло срећно пао на човека способна, јер је академски образован, вољна и вредна, што је показао досадањим својим научним радом. Изабран је др. Јован Радониђ досад проФесор у српској гимназији у Цариграду. Тим чином уведен је нов службеник у особље Матичино, службеник важан по књижевни задатак Матичин. Књиокевно одељење држало је 28. августа своју редовну седницу 5