Зора

Стр. 394

3 0 Р А

Бр. XII.

Је ли жена способна за самосталан живот? питаће "ко и нехотице. Је ли жена способна за науке? пита сав свијет. Психологија се не да одијелити од Физиологије и ради тога ако хоћемо да судимо о споменутим теоријама о женској природи, треба да прије промотримо секундарне сполне знакове који карактеришу по новим назорима устројство жене. Жена је код свих цивилизованих народа мања и лакша од мушкарца, изузевши јЗ. и 14. годину живота, јер су у нашој клими дјевојке у тој доби веће а п теже од дјечака. Облици су тијела у жене облији и љепши, мање коштуњави и правилнији пошто су масни дијелови бујниЈи од мишица. Мишична влаканца у жене имају већи постотак воде. Снага женске, како показује динамометар, једнака је 2 Д снази мушкарца. У жене су руке и ноге саразмјерно дуже него у мушкарца. Држање тијела није им онако усправно као код мушкараца ради тога, што су им кости у боковима нагнуте, не држе жене главу као мушкарци, нити им је ход онако прав и сигуран као у мушкараца. Особитом разликом у жене сматра се и то, што им је први чланак у прстима саразмјерно дужи од трећега, а у том се види виши развитак, док у мајмуна и у опће у дивљака тога не налазимо. Гласнице (бШпшћапсЗег) су у жене краће, а глас им је виши и чистији.Грло је тјешње и кише уздигнуто. Жлијезде штипњаче (бсћПс!сЈгизеп) су веће него у мушкараца. Опсег плућа је према величини трупа и множини душика мањи него у мушкарца. Ето то је разлика, која заиста не утјече зло на душевни живот у жене. Модерна жена „хоће" да живи, да ради, да послује. Њој је мрска

свака слабост.... Она не очајава. Она „хоће да буде сретна, па и на рачун других, ако тако бити мора; смјелом руком захваћа она у туђу срећу, раздире туђи живот — ако се тиме драж њезиног живота увећава. Госпођа НесШа (Ибсен) показује већ канџице испод својих шачица од кадиФе — она ће огрепсти, ако одмах и не раздире. Модерна жена љуби као „ СгеШгеп" или „Стгскеп" , али се не предаје без питања и премишљања као оне, дах знања одрубио је њој већ са крилаца — неограничено повјерење. Она није слаба и без воље као што је листак на сухој грани усред олује. Она зна шта хоће. Ево како каже једна модерна: „БЈе РегзбпПсћкеИ ге§1 б1сћ ш 1ћг, З1е 1е§1: еЈпеп Маззз1:ађ ап с1еп ВеПеМеп ап, зет Бепкеп ипс! Еић1еп ги- ће^егШеп". Модерна је жена вазда сама ковач среће своје . . . Она умије да прекорачи онај понор, који се разјази између свијета њенога маштања и њене воље. Она је храора и одлучна. Њена се ножица не боји да ступи на вулкански терен. Жена пређашњих времена знала се у мислима пењати на највеће вршке воље — али кад је ваљало „на дјело" — онда јој малаксаше крила код првог полета, који ју је имао да однесе из обичне свакидашњости. Њој се маглило пред очима и од погледа у поноре и од погледа на вршке . . . Модерна жена није такова. Она је потпуно развијен индивидуалитет, који зна да разликује што је добро а што зло, и која умије да буде добра и праведна. И што је већа њена образоваиост то је већа и њезина одлучност и сталност, њезина снага у расуђивању и њезино поштовање дужности. Она онда умије и да жртвује своје жеље и тежње за опће добро — умије да прегори, да