Зора

Бр. XII.

3 0 Р А

Стр. 395

резигнира .... „Јћг ипћеи^затег Кесћ1 ;б1пп ићегШп! сИе 8ћште с!ег Ма1иг". Таква жена спосоона је за науку, за озбиљан живот и борбу.. . Ванимљиво је свакако посматрати разлике између обадва спола у душевном погледу. Та је тема обрађена већ са свих страна, а ипак се још радо о њој говори. Погледајмо само на ону разлику душевног дјеловања мужа и жене, која је доказана пок}'сима и статистиком. Прије свега жена је бржа у размишљању. Књигу ће жена увијек брже прочитати од мушкарца, а претпоставите да имаједнако знање с мушкарцем, она ће од оног што је прочитала, више упамтити. Жена брже прегледа број или хрпе приједмета, а и не промишљајући разабира одношај ствари за чудо брзо — готово на први поглед. Али за то не разабира ни из далека тако брзо појединости, те се та брзина у појимању показује кад се не односи само на приједмете из свакидашњега живота. Субјективност је код жене већа него код мушкарца, те она разматра ствари поглавито онако, како ју је то научило искуство и како је привлаче или од њих одбијају жеље и предрасуде; ради тога имаде жена за критику мање способности од мушкараца, па је врло ријетко беспристрастан судија, него се много жешће и јаче од мушкараца предаје чуству. Женски дух ствара много теже: појмове,особито апстрактне врсте, те жена мисли претежно у конкретним сликама и појмовима. Ову разлику у мишљењу показаће нам најбоље овај једноставни примјер руског психолога Кирилова: Узмимо 50 мушкараца и исто толико жена и рецимо им, нека што прије без икаква размишљања напишу 100 ријечи; тад ћемо наћи код жена знатно више ријечи, које означују конкретне

појмове, за тим засебних ријечи и ствари, које се налазе здружене у простору; док ћемо код мушкараца видјети претежно апстрактне ријечи, посебне цијелове ствари, опће појмове и асоцијације по времену. Већ је Лотзе опазио, да жене имаду способност разређивати ствари у простору, а мушкарци у времену. Мушкарци настоје, да све ствари уврсте под какво му драго опће правило, а ту пазе особито на симетрију и сугласје у извађању, а жене много мање мисле на опћа правила и свраћају своју пажњу више на коначну им сврху, тежећи увијек за тим, да доведу ствари у свезу са њиховом околином и да их усаврше. Право су казали велики и умни пријатељи жена: „Наше матере воде с веома ријетком изнимком — васпитању своју праксу само инстиктивно, без икакове свијести сталних начела и циљева. С тога и налазимо у нас веома ријетко складно образованих дјевојака, ријетко лијепога породичног духа, мало породичне среће и благостања и сношљивости према ближњему, мало поштења и значајности у приватном и јавном животу; дакле управо мало свега онога, на чему се развија лијеп социјалан живот, на чему се темељи срећа и напредак породице и цијелога народа. А у том никад неће боље бити, док нам наше матере не буду разумније и свјесније узгајале нашу дјецу, наш будући народни нараштај. Бадава је о свем другом сањати, док се ту не положи темељ бољој и љепшој будућности. Жена види дубоко, а муж далеко. Мушкарцу је свијет — срце, а жени срце свијет. „Свијет није никако пука утвара. Он је скуп свију породица. А ко би га и могао уредити точнијом бри-