Зора

Стр. 428

3 0 Р А

Бр. XII.

се од ове покретне и живе природе да учинити. Ви погађате да Сардуа мислим. Он је био, који је за њу написао: Федору, Теодору, Тоску, Клеоггатру, ове велике стројеве, којима би се са стране умјетности дало много што шта замјерити, али који су ванредно били начињени, да истакну све особине ове умјетнице, да јој даду промјењљиву и богату скалу за њене осјећаје. Онај златни глас претворио се у тучан глас, она умилна и фина игра, посвећена чистоти Расинових трагичнпх јунакиња постаде опширнија и суморнија, постаде јача, бунтовнија и поноснија. Иза пријатне периоде старога репертоара дође кратак, без даха, страстнији диалог, пун наглих ћудљивости, горопади, разочарања, бола: потпуна лира! Потпуна лира! Било би дуго пратити све њене креације и њене путе. Из овог опширног реператоара остало је четири до пет комада, у којима се она предала тако чудним заносом. Тоска, игра је и данас у позоришту у коме је она и управитељка и краљица. Она је једина комаду успјеха дала, што је у средњу руку доста. Госпођа с камелијама и Федра, то су двије улоге, у којима је она постигла љепоту сувјеренства. Она им се увијек враћа кад примијети, да је публика понешто уморена од новитета, и публика поново трком за њом иде. За мене је она у Федри боља. Она је друкчија, него што је Рашел у тој улози била. Она је исто тако добра, али би је морао човјек видјети у њеним добрим данима; јер кадшго, да се послужим њеним рођеним ријечима, није Бог при-

сутан. Тада игра она само сцену изјаве и ону у четвртом чину, све остало извађа помоћу својих средстава. Јер она има нека своја средства, а то су средства, која јој све младе глумице имитирају. Наиме, много је лакше подражавати марифетлуке једне умјетнпце, него ли њен ђеније. Сара исчегрта често по читаве километре диалога једним истим гласом пјевања, док се не задржи код једне ријечи, код једног стиха, кога онда тим контрастом јаче истакне. Затим се усили да говори стиснутим зубима, гдје готово рећи: кује тонове, при чему они добијају металне звуке. Несмем ни дакажем, да Сарине погрјешке обично јачају у иноземству, јер их тамо не може да одржи у чврстој стези, као у нас. Додамо ли Федри и Госпођи с Калгелијалш још и Фру-фру, чију смрт на тако днрљнв начин приказује, и Салшританку од Ростана, гдје у другом чину задобија јудејске масе једним ванредним актом побожне вјере, то смо истакли, што јој је најбоље у репертоару. Сада се бавн мишљу да нгра Хамлета,*) дакле гаћасту улогу. Некад је била најдражеснија од свих Офелија. Она се смије упуштатп, шта хоће; јер као и Ирвинг има она свој рођени умјетнички дом и као и он поуздана је у своју публику. Она је била, она је и сад несравњпва директорка, не брине семного зановчана питања, она се брине само за умјетност у избору својих комада, које она изврсним укусом и нечувеном дражи украшава. И у том је оригинална као и свему другом; најзнаменитије створење садањег позоришта а можда и позоришта свију времена. Ј. П.

*) Оио је писано о Уокрсу.