Зора

Бр. I.

3 0 Р А

Стр. 31

с!

Календара — за 1900 годину —

а волим календаре.... Сеоске лале са лулом у зубима и натученом шубаром на глави, невина дјечурлија под дудовима са умрљаним образима од пекмеза и — календари са петљом на врху и са познатим огласима, вашарима и „шта стогодишњак гата": то су моје од увијек сталне симпатије. Ја их све познајем, с њима сам живео, и зато их силно волим. А и писао сам о њима. И о лалама сам писао, и о дјеци сам писао, а и о календарима сам писао. Написао сам једном читав славопој календару: Зима већ у велике помолила своје бијеле, сњежне зубе. Сламни шешир отишао у свој заслужени мир. Окна на прозорима све се више зноје, жена отишла у град, да купи сину чизме, а ти трпаш суварке у пећ, трљаш дланове, на чекаш да се врати... И најпошље ево је. Купила сину чизме, узела себи зимску мараму, а теби донијела поздрав и купила календар. Мило ти је, и да те није стид оц дјеце, пољубио би је. Истина, и ако је купила себи зимску мараму, која никако није у овогодишњем прорачуну била, купила је и календар, и онемогућила сваку даљу интерпелацију. А календар је важна једна ствар! Што вам је сахат у џепу, то вам је календар у кући. Ако ће ко куму у госте, дај календар. Стоји на примјер: лијепо вријеме. А ти бунду у кола, кишобран под пазухо, па без бриге куму у госте. Ил дужан неко неком. Узме календар, завирује, гледа, рачуна... За-

иста седмог платива... И за час, један преко леђа, други поребарке готова пролонгација. Ил чика Ника наумио да купи коња. Опет календар! Нађе гдје је вашар, па са чика - Нецом, — чика Неца је на гласу џамбас — па на вашар. Коња можда и неће купити, ал ће зато зацијело јести крменадле под кетрицом и љуштити далматинског шиљерца. Стрини опет треба брзо лист папира. Шта ће, где ће, дај календар! Одере корице, намаже их маслом, поређа мушкацоне по њему — па у пећ. А што су мушкацоне красне, кад се испеку на календарским корицама, то се не да описати! Хоће на примјер деда Аксентије да прореди мало крџак, а он га протрља кроз дланове на календар, па га метне на пећ. Како се красно умије тако да просуши! Мајка Макрена рада да се причести. Натакне наочари, па опет у календар. Лута сирота по оним листовима, преврће, сриче, и —- дозна. Дозна и кад су покладе и кад је пост. Збиља, календар је благодат! Ако је зими, па заложена пећ, човјек не зна куд би и шта би, а он тек руком за гредицу. Ту је цијела библиотека. Тетка-Јулин сановник, порезна књижица и календер. Катавасије нема у свакоЈ кући. То је карактеристика интелигентнијих домова. Сановник зна тетка Јула на памет. Зна и шта краставци у сну значе: јед. А ако коме у сну нос одгризли, и то зна. А порезна књи-