Зора

Стр. 92

3 0 Р А

Бр. III.

ПОЈЕЗИсШ И ПРОЗЛ

сцена из живота

— ^клорад Ј. Ј^ктровкћ

лозорхица:

!.Јопан Ст. ПопотЉ, адвокат, Јелена ПопотФка, његова жена, Милка, служавка. Догађа се у Вршцу у Поповићевој кући. Две собе једна до друге. Једна је обична за сиавање, а у другој је сшо за мисање, и орман са књигама.

I. ПОЈАВА. Помовић и Поиоткка (У другој соби за столом седи Поповић и пише; у прву долази Поповићка у оделу за посету.) Поиовикка: Милка! (застане) МилКа !... Та ШТа је Нема? (виче на вратима.) Милка!... Милка: (с поља) Заповедајте, милостива! II. ПОЈАВА. Милка и осшали. (Улази Милка; руке јој беле од теста.) Поиовикка: А где си ти?! Већ одерах грло викајући те, а ти не долазиш! Ево ти кажем да знаш једанпут за свагда, чим те зовнем, одмах да си ту. Ја тако заповедам. Разумеш ли ? Милка : (показује руке) Па видите, милостива, и сами да месим. Нисам могла одмах тесто оставити... А, што ћемо имати резанаца, то више нема. Знате ја њих изванредно готовим. Поиовикка-. Је ли ту господин? Милка : Јесте, али како да вам кажем? Ту је и није ту. Управо ту је, али (за себе) као да није баш сасвим код куће. Поповикка : Како: ту је и није ту ? Шта то значи ? Милка : (поверљиво) Да вам причам само. Још одмах чим сте ви отишли, а господин се врати...

Попоткка : Што ли се тако одмах вратио ? Рече ми да ће до мрака имати посла у суду. Милка : Дакле чујте!... Пита ме за вас: јесте ли ту? а ја кажем: да нисте. Онда он оде тамо у собу па се закључа. Кврц! кврц! чујем ја... Нешто се поплашим. Опростите, ал' ја сам код вас тек од јуче па још нисам сазнала шта се све код вас ради. На другим местима, где сам служила, нису имали тај обичај.... Провирим (показује) на кључаоницу а господин пише. Све пише, па овако: брзо, брзо, брзо (руком) Е кад пише нека га. Мислим ја пише он какав секвестер, адвокат је... Знате, кад сам ја била бирташица у Турском Бечеју, — а, што сам ја била велика

газдарица,

па ми тако Једанпут

дође секвестер од адвоката, па... Поиовикка : Стани! Кажи ти мени: шта је најпосле било? Милка : Е, шта је било најпосле! Па ништа. Дошао проклети егзекутор и однео ми све ствари и две сукње шлинговане. Поиовикка : Ух, ама не питам те ја то. Милка : Та знам ја већ шта ви мене гштате; казаћу вам ја. Ал' само редом... Па се ја сетим на тај секвестер и на мој бирт, па удри у плач. Утекнем у кујну па само плачи, пла-