Зора

вр. га.

3 О Р А

Стр. 101

и опреми га пут Колашина, да тамо очекује Турке. Калуђер то једва дочека, тим прије, што му се пружи прилика, да сачува бијели маиастир, — ту красну задужбину старих Немањића, — а, осим тога, да спасе и оно нејачи, жена и стараца, којима је пријетила велика опасност од Турака. Срећа га послужи и он најприје опази Турке. Брже боље обигра он сву војску и поче је храбрити, издаде наредбе ОФИцирима и нареди, да се бој отпочне. Заграјаше јунаци, загрмише пушке са свакоје стране, ратници се помијешаше и крв се проли потоком. Калуђер, бојећи се да им Турци не зађу за леђа, сам се попе на једну узвишицу и из свега грла поче довикивати ОФицирима, да војску воде поред ријеке. Но његов се глас није могао чути, нешто од пуцњаве, а нешто од хуке ријеке, која му је готово испод нога текла и једва га оФицири, по знаковима, могоше нешто разумјети. Моменат је био критичан, тим више, што су Турци и јуначки и вјешто нападали.

Калуђеру паде на ум сретна мисао и он нареди, да са манастира зазвоне сва звона. Послушаше га. За један тренут и њихови звуци, кроз ону хуку и тутњаву, некако чудновато одјекнуше. Час би се разлили јаче, а час као да би занијемили и изгубили се негдје у даљини. Изгледало је, као да кроза њих црква јеца и позива синове у помоћ. Ови звуци управо чудесно подјејствоваше на војнике. Они као да добише двоструку снагу и као да их нека виша сила потјера, дивовски навалише на непријатеља, те га, за кратко вријеме, растјераше и сузбише, гонећи га да бјежи главом без обзира, оставивши на томе мјесту хиљадама својих лешина...

Сјутра дан је млади калуђер, у истом манастиру, захваљивао се Богу на дарованој побједи, а звона, она иста звона, звонила су сада некако весело, милозвучно, као да поздрављају ново Васкресеније... Цетиње, 1900. Прибиљежио Лавар Леровић, проФ.

п,

Руска освета — цртица — 2)г. (шасото сотт. бћМЈпа -

IОВИСОК, вилније и

плав момчићак, одјевен најпраса прирођеном елеганцијом, и

млада, смеђа жена са промјенљиво плавим, час тамним час зеленкастим очима, са маленим устима и гојазним дивље закривљеним уснама, које у пријатном осмјеху показиваху као стакло бијеле зубе, посматраху са млетачке обале диван призор, онај залив Јадранског Мора, који изгледа као дјело сјајног вилинског сна.

Прохујала су откад борављаху раја, усред красних њедром мора. Бјеху

већ пуна три мјесеца, у том млаком окрајку вртова, пред плавим то три мјесеца ужи-

вања, а нада све како ли тек њему изгледаше красно оно сјајно сунце, она природа тако живахна и тако препуна живота! Тај плави момчићак бјеше главом војвода Иавле Неро-вић, један од најбогатијих бојара руских, а његова другарица