Зора

Стр. 110

3 0 Р А

Бр. III.

Двије су врсте романа у пољској књижевности највише обрађене: историски и друштвени; нарочито је много обрађена она прва врста. Већ је Крашевски мислио да сву пољску историју изнесе у низу романа, његову су жељу обновили Сенкијевић и А(Јат Кгесћо-тскГ, ко.ји такође има и врло добрих друштвених романа. Врло продуктиван писац, Језке Сћотвкц намјерава да изнесе у једном циклусу најглавније моменте из свјетске историје. Сад пише роман Тијара и круна из доба сукоба између Хенриха IV. и напе Гргура VII. Што се тиче друштвеног романа, Масћ је мишљења да Пољска не може дати какво исцрпно дјело, као што је роман те врсте Зу1уез1ег уоп Сеуег од Омптеде, али су за то пољски писци изврсни у описивању свога народа, којим се најрадије и баве. Обично их све руководи тенденција да науче своје саплеменике већој штедњи и националној сталности. Некад такође посматрају сељака без икакве тенденције, само да изнесу његове личне особине и обичаје. У овоме највише има успјеха Мас1ејолтак1, писац малих сеоских прича. Познато је да Јевреји играју великуулогу у пољском животу, нарочито по селима, гдје су се однеколико деценијаутврдили као велепосједници, закупници и зеленаши. Нзих је најбоље описао К1етепз Јипозиа. Од деведесете године појавио се низ нових, младих талената, који, и ако нису учинили какав преврат, ипак су унијели у пољску књижевност нове идеје. Сви су готово под утицајем туђинских писаца, а нарочито старијих руских: Достојевског, Толстоја и т. д., или новијих француских и норвешких, а кад кад и њемачких. Само је конзеквентан натурализам Золин остао без великог утицаја. У толико је од већег значаја утицај друга два Француска писца: Мопасана, вјештака у приповијетци, и Бурже-а, чија је психолошка анализа у Пољака веома омиљена, нарочито послије Сенкијевићевог романа Без догме. И скандинавски писци Ј. Р. Јакоћаеп и Напшт нашли су шљедбенике и поштоваоце. Ка-

рактеристично је за ово доба многа обрада новела и мањих прича, којима су пуни њихови листови Сзаз (Вријеме) и 7,усгс (Живот). Савремени писци врло ријетко пишу велике романе. Историски роман готово је занемарен, а савремени се живот описује реално. Док су се старији писци бавили највише огшсивањем виших кругова дотле млађи откривају језовите тајне сиромашних сељачких колиба и малих занатлиских вароши. Нестало је идеализма и оптимизма старије генерације и њихових друштвено-народносних тежња. Млађи су писци песимисте, и у своме реализму желе да се ослободе сваке тенденције. Расправњају међународне идеје раденичког ослобођења, женског права, и т. д. Млађих писаца ове врсте има много. Од знатнијих талената на првом мјесту може се споменути Јдпаг Оаћгол^зкћ Својом првином Зтгегс (Смрт), обратио је пажњу на себе, и ако се на њој опажа утицај Хамзунове Глади. Али је Дабровски преварио наде својих поштовалаца, јер његово другодјело Ре1ка (записникједне сироте преварене шваље), сувише детаљизира реалност. Мање конзеквентан натуралистички писац ШеЛгтек!, још је у прелазном стању. За тим је признат таленат бггко-Згегогелузкћ Шегове слике из Сибирије, чије само име буди у Пољака страшне и жалосне успомене, могу се поредити са чувеним сибирским скицама Ас1ат-а Ззутапзкгз-а. Од млађе генерације највише се истиче таленат Владислава Рајмонта. Он је прије неколико година објавио низ малих новела и прича, које показују велики посматралачки дар, младалачку енергију и отвореност, јак реализам и љубав према драмским сценама. Нарочито осећа љубави према позоришту и бурном животу путујућих позоришних трупа. Шихов му је живот послужио као грађа за његов први повећи роман Коте^уапЉа. Јанка, млада дјевојка, велике душевне самосталности, и природе која не трпи никакве стеге, па ни очеву власт, оставља ноћу