Зора
, ? СтрУВД 1 '
3 0 Р А
Бр. III.
* Примили смо на приказ расправицу Кузме Новића 2еп$ћа 1јеро1а, као сеператан отисак Сарајевског Листа у 55 прнмјерака. Ово је ј.една омања расправа лаке фељтонске врсте, али јасна, приступачна лектира и за шири круг читалаца. * Бугарски Преглед, у свескама за новембар и децембар (пр. год.) и јануар (о. г.) доноси у бугарском пријеводу а под натписом Слике из српско-бугарскога рата од Бранислава Нушића: На бојитту, Шињел, Петар Дабић и Под шатором из његових Капларских припоиједака. Преводилац је С. М. Попов. — Осим тога, у јануарској свесци, а у пријеводу Васиља Узунова доноси Змајеву пјесму Мајчина туга за пршјенцем. * Изашла је друга свеска НоЂе Искре са одабраним садржајем и прикладним илустрацијама. Нарочиту пажњу заслужују чланци што их нарочито за Нопу Искру пише проФ. В. Н. Корабљев под насловом: Студије о руским писцима. Овде је приказан Гроф Алексеј Толстој. Критика је у овој свесци заступљена једним одзшчним радом изврсног и озбиљног пера Ј. Скерлића. Ријеч је о баладама и романсама Милорада Ј. Митровића. * Трећа свеска 21Уо1а, што излази у Загребу под редакцијом хрватске књижевне и умјеткпчке елите, доноси сем лпјепих чланака умјетничких прилога и пуну рубрику оцјена, приказа, биљежака н записа. У овом броју има симпатичан приказ Будисављевпћевих Биједних људи и окраћа оцјена Матавуљеве свеске Мале Библиотеке. * Као десета свеска Мале Библиотеке изаћи ће за који дан Са јадранских обала од познатог младог српског приповједача Иле Ћипика. У овој су збирци омање слике и приче даровитог Приморца, који је већ првпм својим радовима знао да задобије колико књижевну критику, толико и читалачку публику. Одмах за овом свеском донијеће Мала Библиотека хумористичне слике Јована Протића под насловом Сеоске фотографије. Критика, која се с похвалом изразила о првој свесци његова рада ПЈарени Шљунци зацијело ће и овој свесци уочити оне лијепе особине којима писац влада — Уредништво Мале Библиотеке саопћило нам је да јој је и познати хумориста Бранислач Ђ. Нушић уступио своје познате хумореске, којих ће бити неколико свезака. Писац завршује сређивање рукописа н чим стигне одмах ће се дати у штампу. Раскошни хумор писца Листићи и познате Наше Архизе и Кикандонска посла најизразитија је реклама за те свеске. Мала Библиотека стаје само 24 хелера свеска, а даје тако лијеппх радова; зато и налази оног лијепог одзива читалачке публике. * Баттотн воћарски и вртарски лист са сликама, излазн двапут мјесечно на 12 страна у облику „Невена". Ј1ист ће да буде прави воћарски лист ка-
квих имају Нијемци, те ће доносити у сваком броју 4—5 нових слика, за објашњење дотичног слога. Баштован стаје на годину 6 круна. Уређује га у Новом Саду Ђока Михајчовић, учигељ * Књижара Савића и комп. издаје: Трансвамки емигранти роман и путопис Мајна Рајта. У овом дјелу се описује какав је живот Бура, одакле су п кад дошли у Африку, каква им је нова отаџбина, како су се борили са дивљим племенима и љутим зверовима, док су основали себи отаџбину. Књига ће бити велика око 19 штампаних табака и 17 великих лијепих слика. * Изишло је: Објављење, спјевао Миливој Страхинић. Дио I. 8, 9 и 10 снопић. Ријека, штампарски и литографијски завод Емидија Моховића накладника, 1899 год. * У 4. броју о. г. „Ујепас" се страшно окомио на познатога књижевника чешког ЈосиФа Холечека, радн његове књиге „№а Сегпои Ноги", те без икаквих те.мељитих доказа тврди, да ће сваки „Го1е паођгагеп еотјек, ргоеИау 184от пекоНко «1гатса 1е Но!ееекоУе кпј^е, ос1таћ \'н1је!А, <3а ппа роз1а аа сотјекот &паИкот 1 пегпаНсот и сумња „да се Но1есеки разИ па рате! и ћи&исе 1говШ поусе па Латрапје оуакоуЉ 1ис1опја." Кад ово не би писао један озбиљни хрватски лист, било бп смијешно. Холечек се броји међу највиђеније књижевнике чешке и први је „У1епас", који се усуди, да га назове незналицом, а његове ствари лудоријолл. Тако раде они, који не трпе, да им се истина у очи рекне и који би же.чили да им се одобрава и оно, што свјестан и поштен човјек треба да осуђује. * Изашла је прва књига СЂет. Ћоровика: Записци из Касабе у издању Савића и комп. у Биограду. Цијена 2 круне. У овој књизи која носи споредан наслов: Стара Касаба има 23 записа, слике, скице и шале, које јасно илуструју живот, ФилистериЈу, навике, — касабу. Свет. Ћоровић управо је изнио неколико фото ! рафских слика књижевника аматера, који насмијаним очима пиљи у шарену касабу. Сам писац вели у предговору: „Ево ме са првом књигом Записака из Касабе, које назвах тако с тога, што и нису ништа друго него записци. Криво би ми било, кад би их и други узимали друкчије." Ћоровић је у напријед разоружао критику да не разматра ову работу са висине извјесне умјетнпчке технике. Ова књига има нечег сличног са путописима. Издање је чисто и ако слог претјерано развучен и начичкан неприкладпим вињетама. * Др. Никола Ђорић, послије десетгодишњег ћутања, јавља се са једним великим дјелом. Он је, као што Зпезда јавља започео еп Косово од 20 пјевања а свако пјевање износи 6—700 стихова. Уредништво Звезде назива ово дјело по композицији најграндиознијим епским створом у српској књижевности. До сада су готова сасвим пет пјевања. Писац