Зора

Тод. У.

5р. IV-

зорл

ЛКСТ

2>н '3 *3 V, п оу к"*/ н кн^и^изност Ургђује ;;\ )\танаскје Шола

Излази почетком сваког мјесеца. Износи 4 — 5 табака а цијена јој је: на читаву годину 8 круна пли 9 д., за ђаке 6 круна или ? д. У ЈАосшару, 1. аирима 1900.

Наши (подерно осторочаро

V 1сторија је Једна од оних наука, ■* која се код нас живо обрађује, те је поодавна већ толико напредовала да сад већ стоји чврсто на темељу историјске критике. Нема сумње да је. творан новијег научног манира И. Руварац, ма да се у својим обилним радовима није упуштао баш у философију историје и њен прагматизам, но се задржао већином на пољу критичке хронологије и генеалогије. Он је почео пречишћавати нашу прошлост на основу чисто кригичког истраживања. Његова велика спрема и начитаност, па темељно познавање извора, а уз то велики му труд створише га за два три деценија најзнатнијим ауторитетом, чији се углед још више дигао приликом његова полемисања са неким противницима му, што му по спреми не бијаху дорасли, те његова постаде у науци мјеродавна. Но што се више углед му дизао, тим више се поче истицати код њега једна од кардиналних му погрјешака која сме-

та правом напретку свакога рада, а то је недостатак љубави према оном предмету, кога се латио да обрађује. Њега не гони на рад љубав према народној прошлости, те да се с тога труди, да је народу своме расвијетли, да је њоме поучи, уздигне и у идејалима учврсти. Не — он то бављење своје са историјом сматра, рекао бих као неки приватан шпорт који му прибавља пакосне забаве. Он није приступио том послу с љубавном бригом и њежно, као „отац новије историје", но са неком нервозном злоћом, управо као нека немила, злурада и пакосна маћеха, па се привидно у доброј тежњи, да раскрчи коров незнања, Фантастичке невјероватне и штетне традиције у врту наше историје, толико захукао, да је размахујући лијево и десно покосио поред корова многи и многи мирисави, красни цвијет, који намје врт дичио. Са повиком „ историјска исшина је главно начело " оборио се он на писање старијих историка на-