Зора

Стр. 126

3 0 Р А

Бр. IV.

ЈЏесиишшбо

ЈУДИМ СМР7

Алекси Шантићу

Ј{оћ. Лредео 5ан Јерусалима. У дну Толгоша.

Јуда (плашљиво завпрује у сцену.) Никога нема... У тој самоћи Под црним крилом дубоке ноћи Наћи ћу мира... Чуј, у даљини Ко хука мора тако се чини Грмљава нека, тутњи и звони Град се подиже да Јуду гони, Разјарен народ улице гуши „Под гомилу га!" бесни, пенуши... И Јуда ко звер у ноћ се склања Пред страшном претњом, буром кајања Ох, мира, мира!... Које је доба?... Тамно и пусто као сред гроба, Поноћни ветар крило не миче Тек у даљини јејина кличе Немили гласник страшнога јава Поноћ потреса, грех оглашава... (ослушкује) И све је мирно, ћути, не дише, Невином крвљу земља мирише... Гласопи (у даљини) На црним грудма небо сакрива Звездице сузне; немо почива Тугом увијен Божији трон; Бог тужно гледа с мрачних висина Тражећ јединца својега сина Ал Он је умрво — мртав је Он. Од куда песма у ово доба? Јесу л' то звуци с Његова гроба, Гце ноћ проводе побожне жене Јадикујући врх гробне стене, А ветар к мени песму таласа С тужном запевком мајчина гласа... Гласопи (ближе)

У Њему Бога неће да знаду, Грех тешки лежи на Божјем граду У греху тоне аспидин род; Крв божја паде на њино теме, Рђа, проклетство на њино семе На поља њина, на цвет и плод. Јуда. То нису звуци земаљске туге, То звезде плачу; небеске слуге У вељој тузи по небу блуде Крвавом делу проклетство суде, Крвника траже ГласоЂи (олизу) О, тешко теби, проклети Јуда, Шта тражиш овде? Ти немаш куда, Око тебе је пустош и мрак Тебе не гледе ни Бог ни људи, У души твојој пако се буди, Чело ти жеже Кајинов знак. Јуда. Ја немам куда... ја немам пута, Скитница ја сам без крова, кута, А душу тишти крваво бреме Ко год ме сретне, ах, убиће ме... (гласови су ишчезли — тишина) Где су? Да ли то обмана беше Ил чудну песму вали однеше Поноћи неме? (слаба светлост) Гле, Исток бледи, Мучи се, да мрак ноћни прореди... Ту за те Јуда сад нема стана, Ајд на пут Јуда, бежи од дана, Ајд, журно само у пусте горе Ето већ зоре...