Зора

Бр. У.

3 0 Р А

Стр. 163

с тим и језик, којим се српска држава служила са околним државама, дакле српски језик. Ово н.ије само Фраза, но је историски факт, и ми ћемо га овдје подацима расвијетлити и утврдити. Прије свега у Европи нико не знађаше онај језик, којим се Турци служише. Нико не разумијеваше турски и персиски, а готово нико ни арапски. Међу тим све државе, с којима Турци доцније дођоше у додир као српска деспотовина, босанска краљевина, угарска краљевина, Влашка и Молдавија, или се служише српским језиком у дипломатској преписци као Србија и Босна, Влашка и Молдавија, или имађаху на двору секретаре, који добро знађаху српски. Осим тога баш онда када се турска сила почела развијати у султански двор доспјеше двије племените Српкиње крви владалачке, једно Олгизера, кћи кнеза Лазара а сестра деспота Стевана Високог за Бајазита I., а друга, мало доцније, кћи деспота Ђурђа Бранковића, Мара за Мурата II. И једна и друга имађаху собом читаву пратњу од Срба и Српкиња, те се и на тај начин уносаше српски језик у саму породицу турских султана. Осим тога одмах по освајању Маћедоније у турској војсци бјеше доста војника српске крви, поред оне помоћи, коју морадоше српски владаоци из државица с јужне стране Шар-планине давати као вазали султану Мурату I. И једни и други говораху, наравно као Срби, српским језиком. И тим је начином уношен српски језик међу Турке и допирао на Порту. Послије Косова овај утицај српскога језика бивао је све јачи и јачи на Порти. Са освајањем српске деспотовине и краљевине, са падом Херцеговине и Зете највећи број дјеце за јаничаре цаваху српске покрајине. Од ових јаничара постајаху доцније највиђенији државници и војсковође. У преписци са другим а особито у међусобном разговору говораху српски. Тако српски језик задоби толики утицај на Порти да он постаде у преписци Пор-

те дипломатски језик за Угарску, Дубровник, Влашку и Молдавију. Сва готово преписка између поменутих држава и Порте вођена је српским језиком. Исто тако вођена је преписка између Дубровника и Угарске, Влашке и Молдавије на српском језику. Ово, што наведох тврди и В. Јагић. Он вели: „Оно доба (у XV. и „XVI. вијеку) бијаше језик српски чак „језиком дипломатским, турскога, угарско„га и румунскога двора кад су штогод с „Дубровником или међу собом уговарали: „што нам доказују њихова писма, која се „налазе у збирци српских листина код „Миклошића, као н.пр. писмо Амурата II. „од г. 1430. и 1442. на републику дубро„вачку, писмо Мохамеда II., Али-бега, „Хамза-бега, Бајазита II., Селима I., Су„лејмана II.; писмо Матије краљаугарско„га од год. 1465. на фатора Александра „Дубровчанина, гшсмо Ивана Запоље на „Мехмед-бега, писмо Александра војводе „Молдавскога на Дубровник и т. д. ') Према овоме што вели Јагић, ја ћу да наведем овдје неколико навода из поменутих писама, а и из писама, које Јагић није помињао с тога што у оно вријеме, кад он писаше своју Историју књижевности, не бјеху још објављена. Тугра султана Амурата II.*) „Ја велики господар и велики амира „султан Амурат бег, син великога госпо„дара и великога амире султан Мехемет „бега, хоке и заповедује госпоство ми по „сјем повелени, поколи племенити и ча„сни и славни и о свем љубими госпо„ства ми кнез дубровачки и часни вла„стеле јего показаше љубов и пријател„ство право и истино ка госпоству ми, и „послаше властеле и поклисаре своје на „порту госпоства ми 2 )..." и т. д. х ) Ја§гс. Ш8к>г. КпјГг. стр. 146. 2 ) МгШозгск Рг. МопитепЈа 8егМса. У1еппае 1858. стр. 362 — 363. Горње писмо писано је у Адријанопољу мјесеца декембра 6. љета 6939. (1430). индиктиана 9. *) Ово и сва друга писма у овоме чланку доносимо садањом азбуком ради лакшега читања. Пр. Ур. 21*