Зора

Бр. У.

3 О Р А

Стр. 165

један исти и то српски језик онога времена. Исти је такав језик и у писмима Бајазита II. од год. 1481. 22. новембра, 10 ) од год. 1483. мјесеца марта") и маја, 12 ) од год. 1484. мјесеца сафера, 13 ) као и у писмима од 6. септеЈ^ра 1485. и 3. априла год. 1512. |4 ) Осим султана служише се српским језиком друге половине XV. вијека и поједини великаши у својим препискама. Тако српским језиком пише Али-бег, син кнеза Ивана Влаховића Дубровчанима 26. јула 1470. год. Ево један одломак из његовога писма: „Боже, в име твоје амин. Ја Али бег, ,.син кнеза Ивана Влаховика, чеснјегер и „склав 15 ) великога цара и великога госпо„дара амир султан Мехемед бега, дају знати „свакому и свакои врсте чловјеку, како „од источне стране какс од западне тако „бусроманину како каурину, прјед кога се „изнесе ови мои лист отворени, како бу„дуки се смиловал велики господар на го„сподина херцега Владка, мегју ине ми„лости, које му је учинил, мене Али-бега „чешнегјера свога склава посла својем ли„стом вјерованем к много почтеному кнезу „обраному и квластелом дубровачцјем..."'") и т. д. и т. д. Истим оваким језиком писано је и писмо 1470. између 21. и 30. јула Али-бега и Хамза-бега, 17 ) па Хамза-бега од 8. фебруара 1472. год. 18 ) Осим тога српским језиком служило се и у преписци између Дубровника и угарског краља Матије Корвина, сина Сибињанина Јанка. То се види из једнога писма, којим краљ Матија чини неке дарове Дубровчанину Александру. Писмо се почиње:

10 ) М1к1о51с1г. МопитепЈа 8егМеа сгр. 526—528. п ) Ј1н стр. 528—59. и ) ЈМ стр. 529. 13 1 ЈМ стр. 529—530. 14 ) ЈМ стр. 534—548. 15 ) Склач = роб. 16 ) ЈМ стр. 511—512. 17 ) ЈМ стр. 513. 18 ) ЈМ стр. 515.

„Матиаш, милостју божијом крал угар„ски, далматински и хрватски и к тому, „даемо на знанје свим и свакому, кому „се подоба, по овом писму нашем отво„реном, како ми процинујући 19 ) и на па„мет прјеносећи 19 ) праву вирност и многе „вирне службе вирнога нашега почтова„нога и редовнога фрат Александра дубров„чанина" 20 )... и т. д. Српски језик употребљаваху Турци у преписци са сусједним државама у Европи. Не само у преписци, него се на Порти у шеснаестом вијеку морадоше служити српским и поједини посланици европских држава а особито посланици Аустрије. Ако нису знали српски, они су морали имати тумаче. Ради потврде овога, што рекосмо, ја ћу овдје такође навести по један одјељак из писама султана Селима I. и Сулејлшпа Великог. Султан Селилг II. послао је једно писмо Дубровчанима 1513. год. 4. априла а друго 5. марта 1517. год. Из овога другог писма узимамо један одломак управо почетак: У почетку писма стоји турски написано: „Хувм Гани Јул Мугх Нил-М-Ин" што од прилике значи: „Онај богати Бог обогаћавајући и помагајући." Испод овога стоји Тугра султанз Селима: „Селнлг Хан Ибин-Бајазит Хан Ел Мугаффер Дајлен", што ће рећи: Ћ Султан Селилг, син султан Бајазита, свагда Боголг потпомогнут и осиљен." За овим настаје српским језиком: „Милости божи ја великие господар и „силние цар, амир солтан Селим Хан, син „пресветлога и узможнога покоинога Ба„јазит Хана, приморскием и натолискием „и романскием и инием землам господин. „Пишет висота царства ми овуи светлу „клетовну книгу, при ким се прогледа и „прочте, свакие чловјек да знае: пропри„ге овога времена почтенние изабранние „добровачки кнез и властелје славним по19 ) Овдје тачна употреба ћ. 20 ) Мопитеп1;а 8егМеа 494.