Зора

Бр. V.

3 0 Р А

Стр. 173

публику која увијек готово препуни кућу, вас би из тога гледања, на једном са позорнице тргла три традиционална тешка ударца чекића, знак да почиње представа у дому Молиерову... Али од цијеле ове монументалне зграде није ништа остало, многе од описанијех биста разбијене су или окрњене, архив позоришни пун драгоцјенијех докумената оштећен је и много је, необично много пропало у овом пожару, па чак ни животи људски нису били поштеђени. Наравно, мјере су предузете да се стање одмах поправи, спасавано је све што се могло, Комедија је прешла у друге зграде и давала представе у Опери и Одеону, одобрени су, невјероватном брзином и великом љубављу, кредити да се ново позориште зида, и ново ће позориште бити готово, како јављају, већ до љета тако да Комедија узмогне давати представе у својој кући за вријеме док траје изложба али нема више дома који је био свједок цијелому развоју француске драме, нема дома у којему су се толике борбе литерарне водиле и пожар Француске Комедије остаје ипак ненакнадив губитак литерарни. * У Паризу, као донекле и у другим већим свјетским пријестоницама, има позоришта која дају н. пр. само водвиљ; других која су само за данашњу модерну драму; трећих у којима се могу гледати само мелодраме и слично; четвртих гдје су комади који потребују богат декор и сценерију и т. д. Свако од тих позоришта, има према роду драмском који је овако изабрао, и свој посебан карактер и свој посебан репертоар. Француска Комедија, на по се, има такође свој р.епертоар који се, у осталом, знатно уздиже над другим позориштима. Дајући половину недјељних представа новијој драми, она уступа, противно обичају већине да не речемо свих осталих позоришта, ону другу половину искључиво старијој драми и док од оне прве даје, за неколико мјесеци, само по

један исти комад онако како то дају сва остала (а ова искључиво тако чине), дотле од ове друге може дати, за исто вријеме, један врло разноврстан преглед цијеле драмске књижевности (само Француске, наравно) од назад три вијека. И тако Француска Комедијадржи на свом зависти достојном репертоару све оно што је француска драма најбоље произвела од 17. вијека до данас; све оно што су најбољи умови од Молиера до Диме сина били кадри створити на овом пољу које изгледа да је остављено у наслијеђе највише Француском духу, на тој драми „која чини част француском духу а нема супарнице у другим земљама." И публика има у представама Комедије да ужива у урнецима свијех онијех чије је бисте у галерији биста видјела. * Не чини само драма част француском духу. Начин којим се она представља, потпуно је достојан ње саме. Колико год богатство репертоара, толико и изврсно.ст глумачке игре чини углед Француске Комедије. Гледајте драме Диме сина у Француској Комедији; видите Вормса. Лебаржиа и гђу Барте кад играју, па ћете се зачудити оном разумијевању, оној прецизности, елеганцији, Финоћи које су сасвим достојне одигранијех драма. Гледајте В. Ига и ону игру коју му позајмљују Муне Сили и Пол Муне, па ако волите појетичност и романтичност В. Ига, допашће вам се и игра глумачка која овим особинама потпуно одговара. Гледајте како Корнеља и Расина представљају Силвен и Ламбер син, па ће вам стихови ових појета изгледати много пунији и јачи у оној познатој изразној дикцији ових и свијех других чланова Комедије. Гледајте Решамберову у каквој комедији Маривоа, у оном китњастом и елегантном костиму Луја XV., па ћете уживати како то све иде фино, ниансовано, пикантно. А гледајте Молиера! Нека сте прочитали по неколико пута комедије његове, па кад видите како их играју Коклен млађи, Лелоар, Фероди, Три-