Зора

Стр, 186

3 0 Р А

Бр. V.

замјерка западне цркве, да источно-православна црква избјегава грегоријанску реформу бојећи се вјерскога престижа; она је избјегава као такође нетачну, а пристаје на тачну реоорму на основи науке а у духу црквенога значаја. Једну такву реформу предлаже г. проф. Трпковић. Изнесена разлика измеђујулијанске и тропске године у циклусу од 900 јулијанских година укупно износи тачно седалг дана разлике. Треба избацити тих седам дана, претварајући седам преступних година у просте. Да би у томе било правилности, он узима девет година, што завршују девет вијекова, које су преступне, јер су дјељиве са 4, без остатка. Седам дана ће се избацити, ако се седам од њих претворе у просте. Двије које ће остати као преступне, биће оне, које подијељене бројем 9 дају остатак 0 или 4. Овако добијена година потпуно се поклапа са тропском. Питање је још: у које ће се првобитно стање довести овако тачна година? Ако хоћемо у оно стање, у коме је била у времену Христова рођења, онда се морају одједном прескочити петнаест дана, а ако хоћемо годину Никејскога Сабора (325 г.), онда треба избацити тринаест дана, узимајући тада, у оба случаја, и одређене равнодневице. Услијед правилности равнодневичне периоде, новосастављена Пасхалпја била би стална за вјечита времена. Нова правила за одредбу Ускрса такође би завела сталност на вијеки. Лако је извести и правила за све оно што је у вези с овим питањем: круг сунца и круг мјесеца, верификацију датума и т. д. Г. професор обећава да ће све ове рачунске ствари и таблице, које је у главном и израдио, изнијети доцније, ако потреба захтје. Питање о реформи календара званично је примљено у Русији, гдје нарочити стручњачки одбор поодавна ради на њему. Још нема ничега позитивнога о каквом одређеном резултату њиховога рада. Гдје које новине изнесу, с времена на вријеме, што шта из тог њиховог дјелања. У додатку овој књизи, налази се трезвена критика и разложан претрес тих руских пројеката, с претпоставком да су они збиља такви. Ту се јасно увиђа, да је пројекат г. проф. Трпковића куд и камо тачнији и рационалнији.

Пенсиони пуковник г. Узун-Мирковић, кога је аматерство веома упутило у саму ствар, у своме приказу ове реформе одвећ је одушевљен за њу, и већ проглашава г. проф. Трпковића за знаменитог реформатора, који превазилази Сосигена и остале. Ми не знамо да ли ће руски одбор бити у прилици да расмотри овај предлог г. проф. Трпковића, али свакојако: овако брижљиво и стручно простудована ствар која тако много обећава резултатима Фрапантним и тачним, има права да постане ствар претреса у томе стручном одбору. Биоград. Бор. Поповпћ Изпештај о раду Српске Краљевске Акаделтје у 1899. години. Из овог извештаја доносимо ове податке: — Рад у салгој Академији. „Срп. Краљ. Академија имала је 50 које стручних, које заједничких, предсједничких и пуних академијских скупова. а) Акаделтја природних наука имала је 8 скупова, а примила је ове радове: 1. од академика С. М. Лозанића расправу Хемијске комбинације, која ће се објавити у 59. Гласу ; 2. од академика Др. Ј. Цвијића расправу Карстна поља западне Босне и Херцеготте, која ће се штампати такође у 59 Г.шсу, 3. од дописника Сп. Брусине Иконографгуу неогенске лгалаколошке фауне; дјело се ово није могло штампати због недовољних средстава; 4. од пок. Вг. Радм. Лазаревића приложак српској фауни До сад опаокена гшрирања неколико наших лепидоптера , штампан у 57. Гласу- 5. од гимн. професора Жив. Јуришића Прилог за флору .иаховина у Србији; 6. од Мил. Симића чланак О махоииналш у краљетни Србији; 7. од Николе Рано.јевића чланак Прилог флори гљива у Србији; сва три ова прилога биће објављена у 35 Сполгеиику Академијину; још су примљене и дате академицима на оцјену расправе: 8. од Др. Богдана Гавриловића: 0 тезкиналга алгебарских склопова и 0 аналитичким изразилш неких функција ; 9. од проф. Г1. С. Павловића: Форалшнифери у друго-медитеранскил1 слојевима у Србији ; сем тога је ова академија: 10 примила и за проглашење нових академика Др. Ј. Цвијића и Др. Мих. Петровића одобрила приступне им академске расправе, које су