Зора

24*

Бр. У.

3 0 Р А

Стр. 187

читане на свечаним скуповима Срп. Кр. Академије 2. и 9. јануара ове године. Још су овој Академији била упућена на оцјену два прилога (један из ботаничке и један из физиолошке научне области), која нису могла бити примљена за Академијина издања. б) Академија филосорских наука имала је у прошастој години чегири своја и два с академијом друштвених наука заједничка скупа; у круграда ове академије иду: 1. прикупљање и спремање грађе за велики Академијин Речник књижевнога језика српскога; 2. прикупљање грађе и припрема за издање новога Зборника српских народних пјесама; 3. расправе професора А. Гавриловића: Истор. сећања у нашим нар. песмама о Краљ. Марку и Први лиричај>а и естетичари у нођој српској к/шЖеиности, од којих је прва примљена да се ш гампа у 58. Гласу, а друга је на оцјени у једног академика; 4. књижевника Н. С. Петровића из Женеве, спис Покушај за франц. библгмграфију о Србилш и Хргзатилш, који се већ штампа као засебно издање Академијино; 5. прихваћена је н г. министру просвјете и цркв. послова препоручена понуда пређ. проф. Јаше Продановића и проф. припр. Драг. Костића: да се, под надзором ове Академије, израде и о државном трошку штампају Допуне српској библиографији. Ни ова Академија није могла примити за своја издања једну расправу (из области класичне филологије). в) Акаделшја друштпених наука имала је 4 своја и два скупа заједно с Академијом философских наука, накојима су приказани и за штампу примљени ови научни прилози: 1. од академика П. Срећковића: Критички прегљед истор. изнора о Кчезу Лазару и о Краљевићу Марку, који се штампа у 36 Споменику, 2. од академика М. Ђ. Милићевића: Белешке о нуј>ијама, црквама и лшнастирима у краљевини Србији, које ће се штампати у истом Споменику, 3. од академика Валтазара Богишића: ирилог историји старога Дубровника Писма (из Рима) Роси Градџћу, која ће се штампати у 37. Споменику ; 4. од академика Јов. Мишковића: Један прилошчић о боју на Марици, који ће бити штампан у 58. Гласу; 5. од проф. Јов. Н. Томића: расправа Црноје-вгЛи и Црна Гора од г. 1472 до 1528; 6. од проф. Ст, Димитријевића: расправа Односи пећских патријараха с

Русијом у XVII кеку; одлука о овоме спису још није донесена. — На заједничком скупу с Академ. Философских наука ова је Академија донијела ове одлуке: 1.) да се прегледају, опишу и унесу у каталоге сви писани споменици из историјске архиве и рукописне збирке Срп. Краљ. Академије и Нар. Библиотеке; 2.) да се почне спремати за штампу велики зборник за историју, језик и стару књижевност српскога народа, чега ради је одређен и нарочити одбор. г) Академија Умјетности имала је три скупа и на њима се бавила овим пословима: 1. одлучила наставити рад на прецртавању иницијала и шара из старог српског јеванђеља вел. војводе Николе Стањевића; 2. приредила изложбу снимака из старих српских манастира, које су радили академик М. Валтровић и проф. Драг. С. Милутиновић; 3. оцијенила умјетничку вриједност Етнографском одбору посланих прилога народне орнаментике, вокалне музике и оркестике; д) Академијино предсједништво имало је 18 скупова, на којима су отправљени ови послови: извршиване одлуке стручних Академија и цјелокупне Академије, спреман буџет, одређивани хонорари, одлучивано о везама с другим просв. установама и о размјени издања и т. д. ђ) Цјелокупна Академија, сем два свечана скупа за проглашење нових академика, имала је седам редовних и један главни год. скуп, на којима је ово урађено: 1) одлучено уређење Академијине књижнице, чега ради изабран и други привремени секретар; 2) судјеловано у сахрани Акацемијиног предсједника Јов. Ристића, сем учешћа у спроводу, прилагањем вијенца и одлуком о опроштајној бесједи; 3) судјеловано у прослави Пушкиновој и Змајевој и у књижевној четрдесетогодишњици Дучићевој; 4) бирани нови прави и дописни чланови Академије, секретари посеб. Академија за 1900 г. и прегледачи рачуна за 1900 год.; 5) продужено судјеловање у раду одбора за набавку књига у Нар. Библиотеци и у раду Университетске комисије; и т. д. Рад у Акаделшјинил1 одборгша. а) Рад лексикографског одсјека био је у два правца: исписивање ријечи из књига српске новије књижевности, и купљење ријечи по народу. — По првом послу означаване су ријечи у 130 књ. (1830 таб.) и исписано је 75'057 листића, што са пређашњим