Зора

Стр. 206

3 0 Р А

Бр. VI.

свом снагом ударати у онај долап, а он пушта гласове као кад тамбураши отаљавају последње песме пред зору. То би како би; али кад стаде Салика певати, мени не даде ђаво мира него рекох жени, а да бих јој и угодио : ова не пева, негоседере као да јој ваде кутњак који се пола метра укоренио у вилици! Због зујања долапова и вике Саликине, морао сам жени то гласно казати, тако да је и поштарка чула па удари у смех; али не у обичан смех, него се све баца ногама колико се смеје! Разуме се, толики смех све је запрепастио. Салика престаде певати, па сви навалише питати поштарку што се смеје, чак и моја жена је гшта?! Она се и даље церекаше, а све пружа руком на мене. Претрнух, проби ме зној, па само вучем у себе дим за димом из цигарете, да бих угушио страх од оног што ће наступити. А она, бештија једна, смеје се па кроз смех: „Господин нотар, хахаха, каже, хахаха, не пева него дере се, хахахаха, као да јој зуб ваде, хахахаха." Кад је изустила „не пева", МацесФелд похита Салики и стаде јој говорити да изиде и нареди донети кроФне. Поштарка је утирала сузе од смеха, који сад намерно прихвати моја жена, а учитељица поцрвенила од стида, не зна на коју страну да гледа. Мени се направила нека булумента у глави, још ми зујаху уши од оног долапа, па само трепљем и пуштам дим из уста као из димњака. Салика изиде, за њоме и МацесФелд и чусмо у ходнику неко живо објаснење између њих. Ућутасмо. Поштарка ме пакосно гледа и гтоцупкује ногом. Моја жена очевидно показује, да јој је по вољи што сам настрадао; а учитељка села код долапа замишљена и удара прстом у један тастер, који одјекује као звоно кад оглашава нечију смрт.

Уђе МацесФелд, збуњен, чисто као постиђен, и саопшти нам да му је жени позлило те је легла у постел>у. Разуме се да даљем седењу није било места, те се одмах ризиђосмо. Не знам како се поздрависмо при растанку. Уз пут је моја жена певушила. Данас нисам изилазио из куће. Наступило је потпуно помрачење моје памети. Жена ми ништа не говори; али је добро росположена. Заборавио сам раније записати: Онај нарочити изасланик среског капетана, што је водио истрагу о рабинеру, правио је два пута од оно доба „излет" у наше село и т. д. 20. Маја, 1891. Данас одем код иоштарке, да јој дам познати да одсад између нас могу постојати само службени односи. Она није била у пошти, него само њена помоћница, старица од својих седамдесет година. Питао сам где је, у соби је, рече старица, не може изићи, боле је глава. — У пошти су увек две столице, једна пред гшсаћим столом на којој седи поштарка, а друга мало у страну од стола за одличније посетиоце. Данас видох само поштаркину столицу, изгледа ми да је она друга намерно уклоњена. Дакле, овде је сасвим свршено! При поласку даде ми помоћница једно отворено писмо: Онај нарочити изасланик јавља да је испросио учитељицу! Нека им је срећно. Ту бар нисам још ништа ни почео, управо нисам имао времена за то. Пођох МацесФелду, да видим каква је тамо ситуација. На прозору госпођа Салика, па кад ме виде уклони се и тресну прозором затварајући га. И ту је дакле све свршено. II поче да ми свиће. Растури се она магла из главе. Исправих се,