Зора

Стр. 232

3 0 Р А

Бр. VI.

књига отворено револуционарна. На многим својим страницама она нам саопштава утисак, да је данашње друштво гнусно, да ночива на апсурдним, шта више: на преступничким међусобним договорима и да је ваздух којим данашње друштво дише — неправда, а вода, коју пије — притворство... Толстој, пошто је написао двије најљепше књиге овога вијека, као да се застидио од своје славе па се повукао на дванаест, петнаест година Јеванђелију, те нам ево данас, као пошљедицу тога, даје Васкресеније, у које није унио никакву ташту жељу да се допадне, никакво кокетовање према вјештини, у којој је он ванредно иоуздан мајстор, — но је унио само своју дивну душу и свој јединствени, несравњени, неизразими геније. Васкресеније је уза све то још и... најганутљивија и најтрагичнија од свих његових књига, као што је међу њима и најпуније милосрђа. Жил Лемешр. Васкресеније је круино и велико дјело... Број епизода, гомила личности, распутице, по којима се оне губе из вида, преплетање и премјештање предмета (сижеа) чине, те у Толстојевом роману налазимо опширне хронике, огромне табло-е, у којима је читаоцу понеки пут тешко разабрати се и наћи се... Но уза све то, Толстој даје својим бићима живот тако истински и тако интензиван, да остају у памћењу на свагда... Међутим у Васкресенију има свега само двије личности. Пјесничке слике Нехљудова и Маслова довољне су да изнесу пред наше очи најљепшу дралгу сатјести, која је игда написана и која се игда може читати. Но ја ипак нећу рећи, као што ће се иначе без сумње говорити, да је овај роман Толстојево ремек дјело. Ово је дјело његове старости, те доиста и јесте — старачко дјело. Истина, велики лух Тоцстојев остао је интактан, неоштећен, цио у својој дивној моћи емоције и патетичности, али је рука отежала. Све вам је ту тешко узвишено и заморно, многоглагољиво и збијено наизмјенце. Анри де Рењије. * У Прагу подиће се друго ново чешко позориште. Један чешки пријатељ умјетности поклонио је у ту цијељ четврт милиона. * Уредништво је примило на приказ књижицу 81оуап8ке Нутпу у којој су у нотама са оригиналним текстом штампане химне : руска, малоруска, пољске (3), чешка, словачка, хрватска, црногорска, бугарска, словеначка и лужичко - српске (3). Чудимо

се редакцији да је изосгавила једну од најљепших, најпопуларнијих славенских химна Српску химну. Овака погрјешка не да се лако извинити. * Азћгес: Јгтај1оу. Ке<1 зу . Јигја. Тијка. — Један од најомиљенијих млађих пјесника словеначких, написао је три драмска покушаја под горњим натписима, те их издао у једној књизи. Радња у све три драме збива се изван пјесникове отаџбине: Измајлов и Ред св. Јурја у Русији а Тујка у Хрватској. 0 овим радовима владају два критичарска мишљења: једни их примају с резервом а други веома хвале. Сшраха * У Италији је у послиједњим годинама особито напредовала књижевност историјско-литерарнога истраживања. Едмондо де Амичис дао нам је лијепих расправа у Зрегапхе е $1ог1е, које су дијелом социјилно-философског , дијелом биографског и критичког садржаја. Међу осталима говори се о Гарибалдију, Сауа11оШ-у и 0- Мос1еп-и. * Литература романа у Италији, осим Д. Ануцијева Риосо- а у послиједње доба није ништа знатнога дала. Мала група талијанских хумориста умножила се једним Сицилијанцем Ј ј. А. УШау1, који се истакао као даровит приповједач и творац карактера и типова. * Ради карактеристике наших књижевних прилика и прилика других великих народа, доносимо једну нотицу Минхенског Ји$епс1а, гдје јавља својим читаоцима да ће од првог јула мјесто 3 марке стајати 3 марке и 50 ПФенига. Наклада мотивира ову малу повишицу врло сухо и хладнокрвно, да то чини за то, што је лист до данас стао неколико стотина хиљада тше него што је могао прихода имати. А лист има сталних својих 40.000 претплатника! Хсирабак Међу оцјенама и приказима у прошлом броју Зоре поткрала се у коректури велика погрјешка која квари емиоао. На страни 185 у првом ступцу а у чланку Реформа жалендара треба да гласи реченица у 9 реду одоздо овако : По томе календару година износи 365 дана и 6 часова. Како по астрономским послгатрањилга дуокина тропске годгше износи 365 дана 5 часотза 8 минута и 48 секунада, то је јулијанска година дужа за 11 минута и 12 секунада. Молимо читаоце да у тексту исправе ову погрјешку.

С А Д Р Ж А Ј : Јелица Беловић-Бернадзиковска: Хенрик Шјеикијевић , приликом двадесетпетогодишњице му. — Пјесништво: Јован Дучић: * * госпођи Н. — У сумраку. — Јесења пјесма. — Из Јадранских сонета , — Приповијетке: Бранковински: Записник једног сеоског бележника. — Какобј У1к1ог: 0 путопању, превео Никола Теодоровић. — Чланци: Др. ЈБубомир Недић: Песме Милете Јакшића. Маипсе Миге4: Гете, превео Јован Скерлић. — Јоћп Кшкш: О читању, превео Ј. П. — Афоризми: Брак, прибрао Ј. П. — Писма: Из Биограда. Биоградско Народно Позориште, пише Пера С. Талетов. — Оцјене и прикази: Уојаса, ШаЂопјвИ готап 12 Воапе, пар18а1а Ја§-ос1а Тгиће1ка, оцјењује Сарадник. — Кронина: Српска. — Слапенска. —• Страна. — Исправак. Претплату Зоре прима њена Администрација, затим Издавачка Књижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви љени повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашаваља урачунава се 60 хелера биљеговине. ШТАМЦА СБЈ У ЦЈТАМПАРСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКБ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕГА И КИСИЋА У МОСТАРУ. 1900,