Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 231

другоме пољу, гдје ће, можда, више користити и себи и другима. Слабехска * МаИса Нгуа^зка издала је пјесме 'Буре Арнолда, о којима се критика хрвагска двојако одазива. Једни их критичари (око У1епса) хвале, док их други (око 2ЈУо1а) куде. Ми смо тек недавно имали прилике да прочитамо Арнолдове пјесме, те се у главноме слажемо са критичарем из 2гто1а Арнолдове пјесме у истину не вриједе много и Матица Хрватска није учинила никакве услуге хрватској књижевности што их је издала. * КпјГ^а ВоссаЛого, натпис је збирци пјесама Ксерес де ла Мараје. (Ово је псеудоним једнога млађега хрватскога пјесника, ако се не варамо, Мил. Беговића). Постараћемо се, да о овој књизи опширније проговоримо. * Славни руски романсијер и философ гроФ Лав Н. Толстој довршио је своје најновиЈе дјело Суррелгено ропстпо. Овдје се шиба градски живот и описује стање раденичког сталежа Дјело је прочитано у једном ужем петроградском кругу, које је учинило ванредан утисак. * Књижара А. Ф. Маркса у Петрограду, издала је Скупљене пјесме Ј. П. Полонскога. Ово је најпотпуније и највеће издање пјесама знаменигога рускога пјесника, које ће бити подијељено у пег овећих свезака. * Љејкин је издао још двије књиге. Једној је натпис На дачномг прозибаннг а другој Липочка, Пустои домг. Као све што из.чази из пера овога одличнога писца и ове ствари препуне су хумора, те се у сласт читају. * В. Свјетлов, приповједач руски, који је по неким преведеним приповјеткама познат и српској читалачкој публици, написао је двије књиге: Недостроенш храмт. и Венецјанскје расказн. Он воли Италију, путовао је по њој, проучавао њезину прошлост и садашњост, те према томе све његове ствари из Италије лијепе су и занимљиве. * У 12 свезака изашле су из штампе и продају се приповијетке Потапенкове. Свакој свесци (осим 5. и 6. које се не продају одијељено) цијена је 1 рубља. И ово је издала књижара А. Ф. Маркса. * Изишао је из штампе и роман Вас. И Немировића — Данченка На пути кђ счасттиго, што је лањске године излазио у Њнпи. Исти роман преводи се на српски у загребачким КагоЉпт Моттата. * У позоришту Књижевничко-Умјетничкога Друштва ових се дана по стотинити пут представљала историјска трагедија Цар Федор Јопаноинћ, од грофа Алексија Толстога. До сада у љетописима рускога позоришта још није било забиљежено, да се какав комад за двије године дана приказивао сто пута. Ни у Москви још није било таква случаја. Насловну улогу игра Орленев, млад даровит глумац.

* француски крнтичари о Васкресенију. Од како је петроградска Њит почетком прошле године почела доносити нов роман гроФа Л. Н. Толстоја, европски су часописи веома често саопштавали поједине карактеристичне одломке из тога романа и погледе својих сарадника критичара на то дјело руског великог писца. Ових дана донијела је позната, ванредно добро уређивана Енциклопедијска Ревија Ларусопа одзиве три Француска критичара о овој епохалној појави не само руске, но и свјетске умјетности, и ми их овдје саопштава.чо нашим читаоцима, који су без сумње познати са овим дјелом по пријеводу, који још излазн у Бранкову Колу, одакле га ср. карловачки књижар Св. Ф. Огњановић одштампава у засебну књигу. Ово су та три кратка али веома згодна и исцрпна одзива Француске сувремене критике: — ,,Читајте ову лијепу књигу Ускрснућа и ви ћете се услијед тога узбудити и осјећати као неку грозницу. Али је немогућно да не осјети-ге као неки стид и страх, за вријеме, док вам писац показује провалију, амбиз између начина живота. који сте ви усвојили, и идеала, који вам он показује и предлаже. Који пут ћете се зауставити у својој лектири, и велики дух, којему се дивите, учиниће вам се опор, варварски, противуириродан. Ви ћете му одговорити, да су жртве, које он од вас иште, надчовјечанске, да ви не можете све оставити, да сте приморани, пошто живите међ свијетом и са свијетом, живјети са истим начинима (погодбама), са истим предрасудама, као и они; да — пристати на оно, што Толстој од вас иште, значи одсјећи се, одвојити се од свијета, којега сте саставни дио и у којим учествујете, — значи осудити вас на немоћ и на смрт. — Но послије ћете опет узети књигу у руке, и ви ћете, премда су констатовање и савјети горки, осјетити у њима укус истине и бићете приморани признати да то није неприродан начин живота, на који вас позива Толстој, но даје то прави природан живот. Ви ћете бити приморани признати, да вам он не предлаже ствари немогућне, па чак ни тешке да се изведу. Густап Жефроа. Изразита љепота Васкресенија , премда је већма упрошћена, већма обнажена и приступачнија свима, по љепоти његових ранијих романа, ипак није заостала иза љепоте изнесене у ранијим романима пјесниковим. Она достиже, ако и не надмаша, оно што познајемо као најганутљивије и најсјајније чак и у таким књигама, у које су велики писци уносили своје ретке и слике, којима су се највећма поносили. Осим тога, овај роман има многе орпгиналне особености. Он је толико реалистичан, којшко је само могућно роману... Али тај његов реализам не повлачи за собом надувену мизантропију, ни бруталну похотљивост, нити неке наравствене компромисе, уступке, који су веома у моди код неких наших сувремених писаца. Дјело ово улијева у нас, ствара и развија милосрђе и невино је поред тога... Ова је