Зора

Стр. 224

3 0 Р А

Бр.'VI.

Брак је прва глупост, што је човјек учини, кад постане паметним. 1.а ује рагјбјеппе. Не хвали живот прије брака. Џ. ^еЈ8-Уи1ка. У младости је рано, у старости касно женити се. Француска пословица. Брачни ланци су тако тешки, да их врло често по троје морају да носе. * * * Брачни се живот зове зато сиетим, што он има толико мученика. Рг.

Свети Соломоне! Ти си хвалио човјека као сретног, коме је небо дало ваљану жену, и ја се слажем с тобом; али јеси ли ти зато узео три хиљаде жена да једну таку нађеш? Заиста, твој скупоцјени храм био је лакша зграда, него зграда домаће среће у високо културним временима. К. Ј. У^ећег. Највећи доказ поокрткотзаности у љубави што је може човјек жени учинити, то је, што је — узима. * * * Брак је као судска парница: једна је странка вазда незадовољна. Ва1гас.

Тјиоградско 3{ародно ЈТозориши Као што је Наполеон рекао, да свак од његових војника носи у ранцу маршалску палицу, исто би се тако могло рећи за наше глумце, да свак од њих носи у џепу диплому генијална приказивача. Свак од наших глумаца и свака од наших глумица кадри су све приказивати. И Хамлета, и Отела, и Јага, и Ромеа, и Женског Пријатеља, и Амалију, и Дездемону, и Риђокосу, и Анђелију, и оне слијепце из слијепачке академије у Иригу, и све, све. У нас ЈБ. Станојевић игра Отела, а игра га и Д. Петровић, а може и да се не игра; Женског Пријатеља игра Гавриловић и Д. Петровић ; Хамлета ЈБ. Станојевић, М. Петровић, Берковић, Спиридоновић и остали. А зашто не? То је бар најпоузданији пробни камен за таленат. Али ако хоћемо право да говоримо није довољно пазити само на таленат него и на рачун.

Биограц, маја 1900.

)

Јер зашто плаћати приказивача Женског Пријатеља 200 и толико динара, кад се може наћи и за 150. Ромеа за 80, Амалију и Дездемону џабе до краја сезоне, Фрању Мора, Јага, Свенгалија за колико год хоћеш, само дај људима да играју, јер умјетнички инстинкт који у њима живи и буни се, треба што прије да се задовољи. А новац — новац и умјетност! Таман се то слаже! Ето гледам оног јадног Рисантијевића како се човјексуши, просто да га удјенеш у иглу. Онај прави, онај богодани, небески жар просто га сатире. И опет ништа. Идеалиста мора увијек да насједа, да претрпи бродолом. Нико се и не осврће на њега. Он ће, можда, и умријети у тој жаркој жељи да игра Ричарда. Али ко му може помоћи, кад има и сувише генијалних глумаца ?!...

ЈГХС