Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 201

направио толику галаму због оне битке, јер лекар каже да је кметова глава тако тврда, да ни удар секире по њој не би могао произвести тешку повреду. Али госпођа Сали лиле — миле око њега, а и лекар је био при апетиту и добро расположен, јело и пиће изврсно, те се срески открави и мало попусти МацесФелду. Ја употребим ту прилику и предложим му да заједнички узмемо у закуп попашу у спахијској шуми, па да је дамо овчарима у подзакуп, могло би се добро зарадити. Одговорио ми је, врло благим тоном, да би то изгледало као нека ортачина претпостављеног са потчињеним, а при поласку полако ми рече да га ових дана посетим. Тако ћу и учинити. Има право, такве се ствари свршавају у четири ока. При поласку свратио је срески у пошту. Тамо је била и нова учитељица. Видох је, лепа и још млада. Изгледа мало стидљива те је у толико привлачнија. И срески је добро загледао, па онда погледа у сахат и рече да је штета што нема више од пола сата времена — посетио би и школу. Код МацесФелда је говорио да се већ закаснио, и наредио је био да одмах упрегну коње да не би морао ноћу путовати. — Ја сам ипак задовољан. Све је на миру прошло. 24. Марша, 1891. Данас мали неспоразум са женом због јучерање части. Преварио сам се те сам јој причао како је г-ђа Сали била љубазна са. гостима, а она у дреку: „Зар вама, краљевским чиновницима, да је преча једна јеврејка од чиновничке госпође? Ја нисам смела бити са вама за столом, а Салики сте дозволили да буде и раскалашна!" Одговорих јој, да данас има и магнатских госпођа које су јеврејке, а част је била у кући Са-

ликиног мужа, па је ред захтевао да и она присуствује столу. На то моја жена: „Нећу да знам за тај ред; али знам многе друге ствари, морамо ја и ти једанпут пречистити те рачуне!" Не знам шта то значи. Сувише је енергично поменула пречишћавање рачуна! — То ће ме нагнати да се мало зауставим и о свему добро да размислим. Истина је да сваки час трчкарам те у пошту те код МацесФелда, а осећам се и некако узнемирен одкад је дошла нова учитељица. У каквој вези стоје госпођа Сали, поштарка и учитељица са матрикулом, кад прва нема деце, друга је удовица, а трећа је девојка, ни једна ни друга од ове две нису испрошене па да им предстоји венчање, и све су живе и здраве? Чему се управо имам од њих надати? — Тако сам почео мислити и при томе се случајно погледах у огледало. Нисам ни леп ни ружан, него сам може бити симпатична појава, па ме оне изазивају а ја то не могу да приметим, него савршено несвесно, чисто блудећи трчим за њима. Може бити да није ни то, него ја волим разговор, оне воле разговор, па се тек нађемо. Може бити да све чиним из дугог времена, у селу живим, свога друштва немам, па ето тако! Опет се погледах у огледало. Враг би га знао на кога личим, ни на оца ни на матер! Сад ми се учини да сам мало зрикав. Наопако, ако је то у истини! — Не, нисам зрикав, него имам чудновато оштар поглед, па кад се намрштим, ево као сад, зеница ми на левом оку оде некако у страну, и то им може бити импонује, јер сам увек мање више намрштеног лица. Једанпут кад сам жену тако оштро погледао, она ми само рече: животињо! па оде из собе. Не могу ништа више да мислим о томе, нека остане за други пут.