Зора

Стр. 266

3 0 Р А

Бр. VII.

као и код нас, књижевност неког од, глади да избави. Та и са самим племенитим пострекачима ове замисли можда није боље! * Познати словенски пјесник Цанкар, написао је драму у три чина, под натписом Јакоб Руда. Ово је, како се вели, прва словенска драма, која би се са успјехом давати могла и на туђим позорницама. * Прва свеска сабраних списа најбољега словенског приповједача Јанка Крсника изаћи ће ових дана из штампе. Крсник је познат и Србима, по многим приповијеткама које изађоше преведене што по листовима што засебно. Од њих напомињемо Господара Тотна , (у „Јавору" 1889 год.) Рошлин и Брјанка (засебно) и Стару слику (Јовановићева „Библиотека"). Сшрана * У Мајнцу, родном граду Јована Гутенберга, прослављена је најсвечаније његова петстогодишница. Родни град великог проналазача хтио је, да на риједак и свијетао, дакле, достојан начин прослави петстогодишњи дан рођења свога узвишенога сина, који је људском уму дао најјаче оружје, па је с тога началник Мајнца још у априлу издао проглас „на образоване људе свега свијета, на све који уживају благослове Гутенбергова проналаска", са позивом, да у граду, гдје је овај велики човјек први пут проплакао, пред самим спомеником његовим, изразе у име читавог људства дубоку благодарност. Одзив на тај свеопћи позив био је свеопћи и свестран. Чланови и изасланици оних народа, који су се вијековима правилно културно развијали, нађоше се, раме уз раме, при полагању вијенаца на подножје Слављеникова споменика, уједињени, збратимљени мишљу, да су уживали благослове Гутенбергова проналаска. У прлим редовима захвалних поклоника било је и Српство зас.тупљено, као народ, који је био међу прЂима да прихвати дјело великога Нијемца, и то у оном очајном часу, кад и пошљедњих изданака велике му државе нестајаше. Том јасном доказу српске свијести, — (а, уједно, томе жалосном свједочанству, да губљењем државне самосталности, баш у напону своме изгубисмо, застадосмо силно у своме културном напретку), — поклонили су се учени учесници Гутенбергове прославе и признали: да је у Српству, у Црној Гори основана приа дроката ттампарија на спијету настојањем Ивана Црнојевића. 0ваким признањем поносио би се и већи и напреднији

народ од нашег, теје с тога за нас Србе Гутенбергова петстогодишњица била од великог и нарочитог значаја. № * Познати професор на пештанском свеучилишту др. Едвард Маргалић преводи на мађарски приповијетке Лазе К. Лазаревића. У јунској свесци Кат. 8гет1е- а изишла је већ у врло красном пријеводу приповијетка: Све %е то народ позлашити а у доцнијим свескама изићи ће и остале по реду. Господин Маргалић познат је са својих изврсних пријевода наших народних пјесама на мађарски језик. * Познати пријатељ Срба, шведски књижевник АлФред Јенсен, који је са српскога превео Горски Вијенацтл много других ствари, ппше сада студију о српскоме пјеснику Гундулићу. Овај спис његов биће штампан на њемачкоме језику. * У пријеводу Ф. Штајница изашли су Мопасанови стихови на њемачком језику. Њемачка критика није задовољна ни мало са пријеводом и јако замјера Штајницу што се и лаћао посла, кога није могао као што треба извести. Њемачки критичари том приликом истичу особине Мопасанове појезије, признавајући да му стихови скоро ни мало не заостају иза његових радова у прози. * Шпанска Академија Наука закључила је, да о свом трошку изда један Избор Галских Пјесама пјес.никиње Розалије Кастро, док породица умрле пјесникиње у исто доба приређује издање цјелокупних јој дјела. * Мадридска градска архива изабрала је, од 40 неизданих још до сада дјела Еатоп-а с1е 1а С212, шеснаест комада у једном чину да изда са коментаром градског архивара Б. Саг1оз-а Сатћогпего-а. Исто тако издаће књигу до сада необјављених Калдеронових Аи{оз засгатепШез — Библијско комађе. * У минхенском часопису Риг паз Сгтпаз. ЗсШфуезеп изишао је темељит чланак проФесора Велике Школе у Биограду Дра Николе Вулића: Сазаг'з Кп$е тИ пеп НеГуеИет ипА Агмугзиз Ђег Пго Сазтз. * Берлинска цензура забранила је за позорницу ова новија драмска дјела: Послиједње дуглге од Ј. V. Сап5-1ш<3а8бу-а, за тим: Породицу Вапрок од Ргапиа АДашиз-а и Царстко Мрака од Лава Толстоја, Читуља Јован Сундечпћ. На обалама плавога Јадрана, на крају дивнога бокешког залива, у старом Котору, преминуо је 7. јулија сиједи свештеник, овјенчани српски пјесник, велики родољуб и борац народни, Јоиан Супдечић. Колико је тијесно с њиме било везано онамошње Српство, види се из израза големе туге, која и у нашој домовини налази свој истински ехо. Слава му и вјечан покој!

САДРЖАЈ : Др. Љубомир Недић: Српски писци у страним преподима. — Пјесништво: Нешпсћ Неше: Пут у Кеплар, превео Адекса Шантић. — Приповијетке: Чеда Поповић: Прича за грош. — Милан Недељковић: Наша окенска задруга. — Чланци: Драгутин Ј. Илијћ: Наша критика. — Бранковински: У разгоЂОру о љубагзи, козерија. — И. К. Ајшзовски, руски сликар, превео Б. М^ић. — Писма: Нопе појапе у италијанској литератури и умјетности , пише Љубо Влачић. — Оцјене и прикази : Бранислав Ђ. Нушић: Кнез од Семберије, историјски Фрагмент, приказује Бор. Поповић. — Стеван Сремац: Дие приповетке, оцјењује Урош Петровић. — Кроника: — Српска. — Сла-венска. — Страна. — Читуља. Претплату Зоре прпма њена Администрација, затим Издавачка Књижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. -- Рукоииси шаљу се Уредништву, — Поједина свеска стаје 80 хелвра. — Прнма трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за јвдно оглашавање по 12 хедера, за три оглашавања но 8 хелера, а за више од трн пута, као и за огласе на читавој страни, анатно јефтиније. За сваки пут оглашавааа урачунава се 60 хелера биљеговпне. П1ТАМПА СЕ У ШТАМПАГСКО-ГМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКЕ КН.ИЖАГНИЦЕ ПАХЕРА И КИСИЋА У МОСТАРУ. 1900.

ј