Зора

Т°А- V.

бр- vi)

ЈОРЛ л -кст ЈЧ Г}\у, п с>ук"у м кнји^Е.ЗмосТ Уређује :\ )\танаскјг Шола

Издази почвтком сваког мјесеца. Износи 4—5 табака а цијена јој је: на читаву годину 8 круна шш 9 д., за ђаке 6 круна или 7 д. У јУТостару, 1. јула 1900.

Српска псјсцо у страна(к\ преводадоа — Др. јБувомир ј^едкћ —

Р I времена на време читамо у нашим књижевним листовима белешке о томе како је од овог или оног писца српског понешто преведено на какав страни језик. Те су белешке обично кратке, и осим чисто српског интереса што се за њих везује, оне, по правилу, немају друге до библиограФске вредности. И ако ова последња није врло велика, ми против оваквих бележака немамо ништа. Исто тако немамо ништа ни против тога што их уредништва обично пропраћају родољубивим примедбама и хвалом писца који нам је, тако, осветлао образ. пред страним светом. Али и ако против свега тога немамо ништа, држимо да није некорисно обавестити се тачније о правоме значају ових појава да се што преводи с нашега језика на стране; добро је, мислимо, бити на чисто с тим шта оне управо значе. То смо ради показати у овомечланку.

Пре свега, неколико речи о самим овим белешкама о преводима из наше књижевности. Те су белешке, као што рекосмо, обично кратке; оне, по правилу, не доносе ништа више до просте вести о томе да је ово или оно преведено с нашега језика на овај или онај страни језик. Како је преведено, добро или рђаво, то се у њима обично не каже. И сама вест да је нешто преведено сматра се да је довољна да нас обрадује. Исто тако изгледа и да нам је свеједно шта се преводи, само кад је наше. И ту се задовољавамо тиме шшо је нешто преведено с нашега језика, не питајући много за гшсца који је преведен, ни шша је од њега преведено. Нас подједнако радује било да чујемо да је преведена каква приповетка Ј1. К. Лазаревића, било каква криминална историја из Гасиног Дневника. зо