Зора

Стр. 306

3 О Р А

Бр. VIII.—IX.

налног значаја. Он је, наиме, видео да му за народни спев ваља од народних песама поћи, и тако је и учинио. И видео је још да су те песме које његов моменат описују, тако исто распарчане као и све друге наше, и да му их ваља све уједно прикупити, и тако је и учинио. Видео је да је она једна песма која непосредно описује догађај Еадњега Вечера, тесно везана за оне друге које цело време Данилово, певају, и да се у једном уметничком спеву она ие може од ових одвојити. И онда је, пошав од те прве основне песме, уплео у њу мотиве ових осталих; и уз јунака Вадњега Вечера, ставио и јунаке Царева Лаза, и јунаке других битака, оне који су се прославили при нападу Ћуприлића као и оне при другим нападима турских везира, све који су на ослобођењу земље радили; и, најпосле, око оног великог политичког догађаја којему је спев посветио, груписао и оне ситне чарке и локалне бојеве на граници црногорској, и она опасна четовања Балетина и Пецирепова, и оне крваве пограничне сукобе Батрића и Ћоровића, и оне чудне и смеле експедиције Мандушићеве, и све ситније згоде и авантуре, мегдане и крајине, среће и неБеоград. среће, прилике и неприлике јуначке, које му је песма пружила као ствари, које су се у истом времену, у времену ослобођења, десиле. Речју, од оне једне просте и скромне песме која је уско и сиромашно опевала вартоЈ^омиску ноћ црногорску, он је начинио једну богату целину, једну разнолику киту, једну опсежну синтезу песама о Данилову времену. Као што је Омир у Илијади дао циклус народних песама о тројанском рату, тако је Његош у Вијенцу дао циклус песама о ослобођењу Црне Горе. Његош их је одиста уметнички скупио, саставио, сложио, спојио и саставио у један венац, у црногорски венац, у венац црногорских предања, у прави и истинити Горски Вијенац. И то је Његош учинио, у времену кадје косовску епопеју узимао да уметнички обради Јоксим Новић који је није одвео даље од једне и сувише слабе имитације народних песама, и кад је о њој сањао Бранко, Бранко који у грађи, у Фабули у садржини својих епских песама нема ни једне реминисценције из народне песме! И то је Његош учинио тако сигурно, тако магистрално да је остао модел, прави модел и данас, и у будуће. (НАСТАВИЋЕ СЕ).

Један српска краљ у Даитовој Божанској Коледпји — Др. ЈТазар Јомановмћ —

« програму задарске више гимназиЈе за г. 1899. проф. Вит. Брунели написао је расправу пол насловом „ЈПизЈхаЂшпе вЂопеа а Сап1;е ВЈо. Сот. Рег, XIX. 140—142", која се односи на једног српског Краља. У XIX пјевању Раја небесни орао, умољен пјесником да ријеши сумњу о правици суда Божјега, користује се том приликом да укори опаке краљеве; тако многе набраја, међу којима и .... ||ие) сН Ка§С1а Сће та!е а^ша(о '1 сошо сН Уте^{Ј1а.

У тумачењу овог мјеста коментатори се не слажу, прије свега због разлике варијаната у текстима рукописним и штампаним, па због историјског факта, на који се овај стих односи. Проф. Брунели зауставља се најприје на лингвистпчно питање, то јест на варијанте: 1;гаУ181;о — а^швЂб — а^шзЂа ауу1в6 — а(Гпа1;6, која своди на: 1;гау1в1;о — а^твШ — а^§тв1;а. Тако су се коментатори подијелили у два главна табора: једни су за уес!еге а други за а^шв!;аге.