Зора

41*

Бр. VIII.-IX.

3 О Р А

Стр. 317

којих то не очекујемо. Избија младар једар који говори да је српска земља.здрава ако је ваздух покварен. Митровић овом збирком показује да је у свом седлу и да располаже великим капиталом духа и фантазије. Књижевност несумњиво добија у његовим пјесмама нове изворе блага српске умјетне поезије, а читалац српски добија у Митровићевој поезији пријатеља кога ће јако завољети и који се не заборавља. — Ја сам књигу два пута прочитао и то сваки пут са већим интересом, што је такође један доказ више о њеној ваљаности нарочито кад се зна да има књига, па чак и од познатих писаца, које ни за казну човјек не би могао ни до краја прелистати а камо ли два пут прочитати. Хебел је у 43 г. посјетио Хајнеа и у свој биљежник завео овузаписку: „Тоје пјесник дубок који силази у море и поноре да, не на срећу, одоздо изнесе зрно бисера, него је он који другује с вилама, с њима стани и располаже њихним благом"... Сличну би ријеч.могао за Митровића употријебити. Ако ко класификује наше пјеснике, онда се серија нових људи извјесно мора отпочети са именом Милорада Митровића. — Али он овом књигом није оправдао сва наша очекивања; јер ми у овим пјесмама не видимо потпуну индивидуалност и особеност његову. Најзад из балада и романса — које никад нису биле најбољи производи ни једног пјесника — то се не може ни видјети. ПоЛсаревац. ЈУ!илорад Лаблобић. Српска Краљевска Акаделшја: Оглед француске библиографије о Србила и Хрватима. (1544—1900). Прибрао и с-редио Никола С. Петровић. Београд 1900. Цена 2. динара. Е«8а1 <1е ВЊНодтарМе 1'гаш;;те зиг 1ез 8егЂев 1ез Сгоа1ез (1544—1900) раг Шсо1аз. 3. Ре^гоуИск. Ве1$гас1е 1900. Рггх 2 јгап. (Е&Шоп с1е VАсаЛетГе гоуаГе <1е ЗегМе). Рекло се да се о добрим стварима не да много говорити. Овдје је то нарочито случај, гдје је у питању једна књига која је добра па ма дала мало или много, па ма била уређена овако или онако. Може бити боља или гора само према томе да ли је потпунија или мање потпуна, а о савршеној потпуности није ни ријечи. Што

критика овдје може да каже то је само хвала, јер труд и то тако савјестан труд може да има само једну сатисФакцију да је нашој књизи учинио једну услугу. За библиографа нема мјеста на Капитолу, а фондови и саме Академије одвећ су плитки да плате оне дуге дане које је стратио » писац ровећи по библиотекама док је на свјетлост изнио ништа мање него 1819 дјела који се тичу српског народа. Међу њима је велики дио који се тиче и Хрвата понаособ, а како писац вели у једном дебелом предговору, одвећ би мало требало да се још прибере па да ова Библиографија буде осим српска и хрватска још и бугарска. Ако писацјош књигу приреди и у француском издању (која није мање потребна) тим ће озбиљно помоћи да се странци за нас много више заинтересују са једним оваким вођом за богате изворе. Но још нешто. Док академска омладина хрватска сједи на јајима и чека на „манифестације", један српски академски омладинац пружа Хрватима једно дјело које је за њих од не мање важности него и за нас. А ако се не варам и г. Петровић је био о лањској Змајевој прослави у Загребу приликом „манифестација" и вратио се кући са ајершпајзом на салонском капуту да се опет засуче и пише за Хрвате библиографије. Једна карактеристична ствар. Но свакако је тај рад г. Петровића вриједан сваке похвале и у том доказује да српска омладина излази пред свијет са часнијим стварима него што су мућци. И кад једном једна болесна и фанатизована генерација престане да води ријеч, и кад се сретемо једном на широком и освећеном словенском друму са Хрватима, кад она шачица, која у Хрватској ради за слогу с нама, а која је онамо третирана као издајничка и купљена гомила, онда ће се наћи опет који Гај или И. Кукуљевић који ће рећи шта су учинили Срби док су Хрвати сједили на јајима. А у то треба вјеровати као што су вјеровали наши Даничићи и Вудмани, као што вјерују млађи наши писци хрватских библиографија као г. Живаљевић и г. Петровић, па макар нас наше стрпљење и сношење чинило мало и политичким назаренима. Јер Хрвати су сложни данас у само једној ствари: у ствари против Срба. Лањске године је била на нас повика за коју су се тражила нојева јаја, повика у којој се чуо глас и хрватских романсијера. Чекамо да видимо колико ће бити повике