Зора

42

Т°а- V.

лпст

55

И

ЈН ЗИТЈН 13 и КНЗИ-М-^Е^НОСТ Уређује јл )\таиаск]е Шола

Излази почетком сваког мјесеца. Износи 4—5 табака а цијена јој је: на читаву годину 8 круна или 9 д., за ђаке 6 круна или 7 д. У ЈАосшару, 1. окшобра 1900.

До годану дана

шта је један народ, који ни једнога свијетлога гроба нема? Шта је народ, који не пјева ни једнога јуиака, не слави ни једнога мудраца, не диви се ни једноме пјеснику, не поноси се ни једним књижевником, не захваљује ни једном родољубу, не узноси ничије пожртвовање?" — Овако на једноме мјесту пита одлични књижевник српски Стојан Новаковић, а на то питање једини је одговор: да такав народ није — народ. Ми Срби немамо се, ради чега стидити пред другим па и много већим народима. Наша српска мајка родила нам је и Обилића и Краљевића, Карађорђа и ХајдукВељка, Милоша Великога и Данила Петровића и остале по избор јунаке које су српске гусле одавна обесмртиле. Српска мајка родила је и Вука и Доситија, Милутиновића, Његоша, Бранка, Јакшића, Змаја и Војислава па Даничића, Панчића и Ненадовића, Текелију, Анастасијевића, Коларца, и безброј их још! И они су нам понос

и дика наша, они су нам освЈетлали српски образ и на јуначкоме мегдану и на госпоскоме дивану; њихово име нама је свијетло, а њихови гробови нама су свети. Успомене на њих и на дјела њихова највише и чине, да се Србин данас поноси што је Србин. „Из грмена великога лаву изаћ' трудно није У ве.чиким народима генију се гнјездо вије," прије неколико деценија тако је запјевао пјесник испод високога ЈТовћена. Па ипак из малога српскога грмена ето гдје излетише толики силни лавови, излети и онај исти лав који је писао поменуте стихове. И његов глас изненада се рашчуо на далеко, задивио је и потресао свакога, и ако је, на жалост, брзо је и умукао, да се више никада не зачује. До годину дана 19. октобра навршује се равних педесет година ошкако га је несшало. Пјесничка душа његова одлетила је небу под облаке да се пред пријестолом Свевишњега моли за српски народ свој, а трошни