Зора

Стр. 362

3 О Р А

Бр. X.

доба (1893 — 19С0.) штампао по разнмм књижевним листовима. Критика се о њима неповољно изражава, истичући да није само доста имати жељу за пјевањем, него и способности. Шта више тврди се, да би млади пјесник учинио далеко већу услугу бугарској лнтератури, да књиге своје у опште ни штампао није. * 28 септембра ове године навршило се равних двадесет и нет година, од како је умро познати пјесник и књижевник руски гроФ Алексиј Константиновић Толстој. Том приликом, доносећи његову слику Њит пише овако: „С именом А. К. Толстоја свезана је у нас претпоставка о творцу нове литерарне форме — историјске баладе и легенде. На томе пољу он нема супарндка и, по праведној оцјени И. С. Тургењева, у своме Дракону (Аждахи) достиже готово Дантеовску сликовитост и снагу. Осим историјских балада и легенда он је оставио у нашљедство руској литератури прекрасне примјерке драма, романа, лирских пјесама и, као у потврду свога многостранога талента писац Смрти Иеана Грозног и Кнеза Сребрнога даривао нам је Кузму Пруткот гдје струја неусиљенога хумора бије кључем свјежим, неисрпним. Гроф А. К. Толстој родио се 24. августа 1817. год. у Петрограду, но дјетињство је провео у черниговској губернији у селу Красном Рогу. Васпитаван је код куће, а положивши пријемни испит на московском универзитету и свршивши га, са дипломом кандидата заузео је мјесто у руском посланству у ФранкФурту. У служби се није дуго задржао, те је као чиновник у оставци пропутовао Њемачку, Француску и Италију. У то вријеме издао је неколико својих пјесама, те је успио да пажњу публике обрати на се. По свршетку кримскога рата, гдје је и сам участвовао, штампао је силу пјесама у Савременику. Год 1857. написао је своје знамените пјесме Грешница, и Јочан Дамаскин (на српски превео Лука Поповић). Год. 1861. написао је Кнеза Сребреног (превела на српски у Зори Вукосава Иванишевићева) а 1867. издао је своју трагедију Смрт Ивана Грозног. Год. 1874—5. бавио се путовањем по иноземству, а вративши се на своје имање Красни Рог 28. септ. 1875. испустио је племениту своју душу. * 16/29. октобра затворила се у Љубљани Словеначка Умјетничка Изложба. На изложби је било изложено 192 слике и статуе. Изложбу хвале сви

словеначки и славенски листови, а свакако ће исти радови бити изложени и у Загребу ове године. » У Прагу је умро прошлих дана славни чешки композитор Здењек Фибих. Он је у свом животу написао 622 композиције, од којих неке не може критика довољно да се нахвали. * Знало се за покојног славног бечког оператера и професора медицине Алберта на универзитету, који је Чех био, да је био свјетскога гласа научењак и добар преводилаца чешких пјесама на њемачки, али се није знало да је и сам пјевао. По смрти му нађена је у његовим артијама потпуно израђена рукописна књига пјесама, којој је покојник дао наслов На небу и на земљи. * Уредништво листа Рускаа Мислг дошло је на ту срећну мисао, да покрене Нову Библиотеку, у којој ће, у засебним књижицама а уз врло јеФтину цијену, издавати дјела најбољих савремених књижевника руских. До сада је издала приповијетку Д. И. Мамина — Сибирјака Башка и од А. И. Јертела Офицерша и Подт, шумг вт>мги. * Несобравшјлсл дрожжи. Србима ненознати, али у Русији прилично омиљени приповиједач А. И. Салов написао је нову једну приповијетку под горњим натписом. Тај приповиједач познаје боље него ико други руско село послије рефорама и он га описује са много љубави и вјештине. Ова ствар особито му се одликује мајсторским каракгерисањем особа и сликовитошћу описа. Сшраха * Чувени лингвиста и зналац санскрита Макс Милер умро је овог мјесеца. Он се родио у Десави (Њемачка) 1823. године као син пјесника Вилхелма Милера. Класичну филологију и филозофију свршио је у Лајпцигу и Берлину. Исто тако и студије арапског језикаи санскрита. Издаоје пријевод религиозних индијских химни а кад је 1868. године у ОксФорду отворено свеучилиште, буде именован професором упоредне ФилозоФије. 1875. године захвали на професури и поче да издаје читав низ пријевода источних светих књига. Научењак овај који је толико великог гласа уживао у свјетској литератури написао је још огромну множину разних дјела.

САДРЖАЈ: До годину дана од Сарадника. — Пјесништво: Јован Дучић: Аида. — Истоку. — А. X. Карабеговић: Судбина људи. — Осман А. Ђикић: Два шехита. — Приповијетке: Чеда Поповић: Последиа посмртна беседа. —• Бранковински: Глумица и љубап (Козерија). — впу <1е Маиразаап!;: И у смрт заједно, превео Иван Иванић. — Александар Дима: Ђенерал Дима на Клаузенмосту , превео ГЛбегоп. Чланци: Фридрих Ниче, превео Ст. Ж. — Писма: Из Женеие од Јована Дучића. — Оцјене и прикази: Сутон од Кнеза Иве Војновића, оцјењује Слободан Јовановић. — Дееесиље и Снохватице од Змаја Јована Јовановића, оцјењује Јас^иеа — Гусларева слгрт од Змаја Јована Јовановића, оцјењује Јасдиез. — Кроника: Српска. — Слаиенска. — Страна. Нретплату Зоре прима н»ена Админпстрацпја, затим Издавачка Књижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашаваља по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелвра биљеговине.

ШТАМПА СЕ У ШТАМЦАГСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ ИЗДАВАЧКЕ КЊИЗКАРНИЦЕ ПАХЕРА И КИСИЂА У М0СТАРУ. 1900.