Зора

Бр. X.

3 О Р А

Стр. 361

Мидоша Цветића књижевника и глумца, и Петра Убавкића, вајара; орденом Светог Саве V. р.: Милорада Ј. Митровића и Николу Ђорића, пјеснике, Милана Антоновића, архитекту, Риету Одавића, влаеника и главног уредника „Нове Искре" ; Тзорђа Крстаћа, акад. сликара, Стевана Јефтића, бившег проФесора, Михаила Сретеновића учитеља, Живка Ковачевића, главног сарад. „Београд. Новина", Добривоја Арнаутовића пав. сарад. „Дневног Лнста" и Саву Шибалића глав. сарадн. „Народних Новина". * За хонорарног проеесора Велике Школе у Биограду: за енциклопедију права, дипломатско и конзуларно право постављен је познати српски правник и књижевник Гша Гершић. * Млади Црногорац М. Врбица, даровити сликар, свршивши у Русији сликарску школу. вратио се у отаџбину и отпочео свој рад. * У Биограду ће почети да излази либерални дневни орган, који ће двапут недјељно доносити слике. Уредник ће бити Живко Величковић. * И Нове Мале Нотше ће почети у Новембру да излазе. * Српска Књижевна Задруга разаслаће своју лијепо израђену повељу, коју је израдио у бојама српски сликар Марко Мурат а репродуковао ксилограф П. Аничић у једном Лајпцишком заводу. ► Познати бивши директор српске велике гимназије у Сремским Карловцима Сшееан Лазнћ прославио је недавно своју седамдесетогодишњицу. Васколико Српство учествовало је у овом слављу, скромног али толико заслужног човјека у српској просвјети било јавно датим изразима својих осјећаја, а било латентном оном радошћу што их толико њих Срба том приликом скромно у души својој прославише. Част таком раденику. * Изашла је у засебном издању књижица Обичан Чожк, шала у три чина. У неколико ријечи није нам могуће изрећи пуну хвалу ове потпуно шаљиве игре. Првом приликом донијећемо опширније. » Српска манастирска штампарија издала је позив на претплату, на Зборник црквених богослужбених пјесама, псалма и молитава, извод из типика и црквенословенски рјечник. У Зборнику овом налази се-све најпотребније за вечерње, велико повечерије, полуноћницу, јутрење, часове и литургију, за све недјељне, све заповједне празнике и од незаповједних за оне, који се као храмови у народу српском највише славе, те ће са оваком садржином овај Зборник особито у сиромашнијим црквама, које немају Минеја, Триода, Пентикостара и Октоиха, моћи у многом надокнадити те скупоцјене књиге. Овај се Зборник од досад изданих, (распроданог) „Сборника" Димитрија Поповића и скоро изашлог „Сборника" Браће М. Поповића (неповољну оцјену види у „Српском Сиону" бр. 37. од ове године стр. 605.), одликује згодним избором и распоредом материала, научном обрадом извода из Типика и опсежним цр-

квенословенским Рјечником а тако исто и спољашњом укусном израдом. * У Кр. Срп. Народном Позоришту , у Биограду, престављана су недавно ова нова дјела: Обичан чоиек, шаљива игра, и Кнез од Семберије, сцена из срп. историје, обе од Бранислава Ђ. Нушића; Цар Про■водаџија, шаљива игра из срп. историје, (без успјеха) од Милана Савића; а од старих даван је ондје први пут Пе-ра Сегедннац од Лазе Костића. На реду су да се ускоро представљају још ови нови оргинали: Тако је морало бити, драма из друштвеног живота, Шопеихауеј), шаљива игра, Љиљан и оморика, бајка, и СумњиЂО лице, шаљива игра, све од Бранислава "Б. Нушића; Чучук Стана, шаљива игра од Бранисава Ђ. Нушића и Јанка М. Веселиновића; Заклеттза, драма, од Јанка М. Веселиновића; Саул, трагедија од Драгутина Ј. Илијћа; Милош Велики, комад од Милоша Цветића; Оливера, драма, од Дим. Димитријевића; Стеван Дечански, трагедија, од непознатог писца. Осим тога у репертоар су примљени ови старији оргинали: Оумрак, драма, од кне^а Иве Војновића; и Максим ЦрнојетА, трагедија од Лазе Костића, у новој пишчевој преради а у црногорском нарјечју. * У Српском Народном Позоришту примљена је у репертоар Олиеера, позоришна игра, од Лукијана ТриФуновића Бранковића, а на оцјени су од истога писца двије позоришне игре; ГП-ваља пПомоћу тетке. * Ђура Рајковић, члан Кр. Срп. Нар. Позоришта у Биограду славио је прије кратког времена своју четрдесетогодишњицу, којом је приликом стављен у заслужено стање мира уз ласкаво писмо садањег министра просвјете а првог министра који осјећа пуну љубав према српској књижевности и умјетности. Слабехска * Лав Толстој тек што је завршио своју новелу Модерни робови, гдје се описује живот раденика по руским Фабрикама и у чијем је наслову исказана и тема обраде, отпочео је нов роман са насловом Отац Сергије. То је дирљива драма из манастирског живота. У овом роману нарочито су интересантни они дијелови, који говоре о животу руских манастира. * Недавно је изашла књига Доктор, што је написао Гребенка. Њива о њему вели ово: Гребенка је познати малоруски писац, који се родио 1812. год. те је писао како малоруски тако и руски; он управо припада писцима другога реда епохе тридесетих година, но у списима његовим јарко се црта горка страна сељачкога живота, те по томе они, можебити, нијесу изгубили свој интерес ни у наше дане *"У Варни је издала књижарница Ат. Иванова скупљене пјесме младог пјесника Илије Д. Бенова под натписом Стихотворенин. У тој су збирци сакупљене све пјесме, које је млади пјесник у задње