Зора

Бр. ХП.

3 О Р А

Стр. 421

оп, жени штету доносе. Њезино драматско дјепо у три чина Ногз с1и Мапа^е приказивало се 1897 у париском ТћеаЛге Гбтнпв!®. Једно од најслађих и најњежнијих дјела која је она на свој стари начин написала јест Беугез еЛозез. Ма да је ова књига веома страсна, ипак се у њој осјећа женска рука. Црте које су у овој књизи повучене, жице у које је списатељица ударила, обзири и морална снага — све је то такво да би то човјек био забацио. * бПуагит ге^та шумска краљица тако изађе преда ме жена која је под именом Јеап ВегЉегоу позната пријатељима француске књижевности. Било је вруће поподне у мјесецу јулу прошле године, када ми у Мопћпогепсу шетасмо у хладовитом маленом парку. Као свети гај пружаше се на малену вису овај зелени мирни комадић земље. На подножју је испод папради жуборио мален извор, уска се стаза пењала лагано између зеленог бусења, красни стари кестенови ширили се над нама, а обучена у хаљину која не сакривајући облог и лијепог врата лепршаше се око њезина витка стаса, окренувши мени пријатељски своју изразиту главу с класично чистим цртама, ступаше уза ме господарица светога гаја: Дијана у кућном одијелу. Јеап ВегЉегоу је Провансалка и југ је, његова природа умјетност и народ, оно што њу изнад свега привлачи и за красне описе одушевљава. Она је красно описала Антонијеву и Клеопатрину страст којом им душе изгараху. Бе Мте ВаЉуПе пружа шаролику слику из доба римског царства, ХЈтепез нас води у Шпанију итд. У свима овим историјским романима заостаје у њезиним описима психологија појединаца за психологијом времена. Овакоме би се начину писања романа могло приговорити. Ипак доба које Јеап ВегШегоу изабере из праха стољећа и библијотека оживи под њезиним пером, нама говори. У њезиним су радовима сабране

дубоке студије, много знање, велика ученост, изванредна дјелатност. — Ја страсно љубим — рече ми под хладовитим кестенима — све што је старинско: језик, књижевност и умјетност. Осим Грчке и Рима највише ме заносе Шпанија и Италија. — Како сте дошли до познавања старих језика и умјетности, у кратко свију оних елемената што се налазе у Вашим књигама? Можда се у кући Вашег оца бавило тим наукама? — Не, то не. Него сам од своје двадесете године, пошто сам се у Париз преселила, имала времена да потпуно усавршим своје врло недостатно школско образовање. Нашла сам пријатеља и учитеља који су ме извели на прави пут и сада са својом мајком и кћерју проводим међу књигама цвијећем и умјетничким дјелима миран али врло задовољан живот. — Осјећате ли се у прошлости најбоље? —- Да. Али сам ипак написала неколико модерних романа. — А у њима? — У њима сам већином оцртала судбину жена. На сваки начин судбину жена и често у истом смислу ббне резигнације као Јеаппе Магш и Ваше1 Безиедг! Али је темпераменат њезиних књига живљи, откуцај њихова срца бржи. Додуше ни овдје не видимо оне „новежене" која осим љубави сматра метом живота умјетност или науку, у кратко стваран рад. Ипак је она то покушала, нарочито у роману 8иг 1а Реп(;е који је у осталом написан реалистички на начин врло чудан али ипак елегантан. За ову је списатељицу карактеристична слобода којом стварност приказује. Она осјећа као из старог доба, таленат њезин, њезина литерарна наобразба допуштају да се изражава с укусом и финоћом, без чега бисмо то нерадо слушали. И њезине је пјесме Геттез ап^иез Академија наградила. *

53*