Зора

Бр. XII.

3 О Р А

Стр. 423

висока чела. У седмој години немилосрдне оспице утрнуше јој вид за навијек, оставивши свој траг и на бљедоликом лицу, чији профил карактерише разбориту главу Пуних седам година провела је у инштитуту за слијепе у Бечу, гдје се истицала као најбоља ученица, — а након тога повратила се матери у Панчево, гдје остаде неколике године.* Пјесме је почела пјевати још у инштитуту у коме се наравно не учи српски; па за то се није ни чудити, да су све пјесме ове даровите Српкиње написане на њемачком језику. Говори, осим српског матерњег и њемачког (којим перфектно влада) још и француски. Уз клавир и уз цитру свира готово умјетнички. Разговарајући с њоме, запитах, да ли је покушавала што год и на српском језику радити. — Нијесам покушавала, — рече ми, — а и тешко би ми ишло. Слабо познајем језик, тако и српске пјеснике. Њемачка и француска литература ми је прилично позната, јер је наша библијотека састављена од разних дјела из тих књижевности. Српкиња сам, ама у туђини ! Судбина је зар тако хтјела! Недавно сам чула од гђе Прохаске, како је пјевала На прјестолу Калиф сједи , што ми се тако допаде, па сам покушала и превести. Жао нам је, да не знамо од кога је та пјесма? Испричам јој укратко о старини Јовану Илићу, о Војиславу и Драгутину, те обећах, да ћу испословати да јој се пошаљу нека дјела бољих наших књижевника. Вриједна домаћица рече, да ће јој с весељем из тих књига читати. — На питање моје, би ли ми уступила тај пријевод, пристаде драге воље, — сјутра дан сам га преко поште примио. Да би се читаоци увјерили, е је ова даровита Српкиња успјела на том пољу, износимо њен пријевод Илићеве Абасе, са малом измјеном,** од ријечи до ријечи:

* Послије смрти материне, врати се у Беч гдје је и сада. ** Гдје стоји „СћаШ", тамо је стало „8и14ап".

1>ег СћаИГ ип<1 веш вгозвтемг. Егпе 1Је1 )Гзе1 :шпу аив с1ег зегЈзпасТгеп Зргасће. СћаШ 8а§8 аиГ зетет Тгопе, Нагип-А1 -Еа8сћ ;(3, Јћт ги ЈГизвеп 1а^ Аег Јип^е БааГег ВагтекИ. Пв81ег Гга^! <1ег ^гозве СћаМ: „8ај*' таг 1геи ипс1 теаћг, ЛУег <11 г ћо! <Не ^окГпсп 8сћ1и88е1п Метев Нагетз <1аг? и Гге1 ипс1 оЈГеп ва^1е Јепег: „Негг, Аћавзаћ Бет' Саћ п)1 г аисћ ипхаћГ^е Киабе, 1ћге Бјећ' 181 тет! : ' 2игпеп<1 врпсћ! г]ог ^гозве СћаИС: „ГаПеп ти88 <1ет Наир4, ЛТеИ <1и <Нг 1п тешет Нагет, 8о1сће бсћтасћ ег1аић4!" „..Л^ав 181 сПеаеб агте Бећеп!?" КиИ еп12иск1; <1ег НеИ, \Уа8 капп тјг посћ 8сћбп 'ге8 ћ1е1еп 1)1е8е агте ЛУеН! А1§ Лав 01иск, Завз 1сћ ^епоззеп Ап <1ег 4гаи1еп Вгиз1;? НоШев КшА, 1иг 31сћ ги 81егћеп 1а1 т1г ћосћвСе Кив!! ХЈп<1 <1и 8е1ћб1 тет ј*го88ег СћаШ, Саћев! Ггеибјј* ћ1п, Кбпв1е84 Јлоће <1и егтеескеп 1п <1ег 1лећн1сп 8шп! В1езе8 Ке1сћ ипЛ <Ие8е Кгопе ГНеве о-апге Масћ1, Коп1е84 <]и уоп т1г егкаиЈеп Вјеее ете Касћ!!"" \Уи1еп<1 всћгеИ <1ег §то88е СћаШ: „Непкег, 1ћи' 51е РШсћ1! 8о1сћеп Ноћп ип<1 8о1сће 1''геуе1 1>и1де1; А1асћ п1сћ4!" „„О Аћаавасћ зизае В1ите, Метез Кећепз В1сћ1, Г)игсћ тет Неггћ1и1; каиО (1ег СћаН! Бете Меће пшћи Непп б1е Б1ећ' 181 Гге1е Оаће, БиМе! кетеп %тап[г, Мете 8ее1е 1е121е Огиззе 8еп<1' 1сћ <Нг гит Оапк!""