Зора

Стр. 424

3 О Р А

Бр. ХП.

Како се види, овај пријевод не подудара се сасвим са оригиналом, — чак је и једна строфа више, за то и изгледа, да је она Илићеву Абасу више препјевала, него превела, чему смо узрок већ споменули. Оригиналне пјесме Софије Плеше изишле су још год 1894. у Панчеву под натписом: ТЈугГвсће СесИсМе уоп боКе РЈевсћа (Рапсзоуа, 1894. Огиск уоп Ег. У%.) То је књига врло укусно израђена, у октав формату са 131 страницом, на којима су штампане 84 пјесме и 38 кратких језгровитих афоризама. Судећи по чемерном удесу, који је госпођицу Плешу тако рано раставио са највећим благом овог свијета — очињим видом, мислио би човјек да су њезине пјесме сами плач, испрекидан болним јауком и јецањем; мислио би, да је збирка њених пјесама оличена „долина суза" и вјеровао би, да ће у тој књизи наићи и на изазвано роптање против њеној маћехи — природи; — али кад је прочитамо, не можемо се доста начудити: или више одважности и јачини духа њезиног, или самоутјехама, које филозофишући ствара:

1>еш 6№ск уетап^еИ; 81оћ ш 1Је1<1. 1)]"е 1ле1:>ер]и*1 ш НЈИогкеН. 1)ет Ггоћез НоГСеп тгЛ ги Тћгапеп, Саз Ме118сћеп1ооа 184 81е1е> 8ећпеп! Би тивб! аи? е^пе КгаМ уеИгаиеп! ЛиГ (Јетев ве181ев 8<агке ћаиеп! ТЈп(1 ћ18(; (1и (Пезег Масћ(; ћедаизв!; Оапп Шећ(; УеттеШипјг с1еше Вгиз!;.

Ди 1)181; еш §то88ег, е31ег НеИ, ЛТепп Љећ е1п во1сћег Ми1ћ ћевееН, Пепп (1 ]'сћ \-ет1сћ(еп кете Зсћтеггеп; 1т ЈЈпдШск кепп1 тап вГагке Негзеп. (стр. 39)*

Ба8 ћбсћб!е СНиск, (1аз Ие&1е ГЈвМ, Ев ћа! во оН; Заз ^Мсће К1еШ; Хп Тћгапеп ппп-1 81сћ Гге! сИе Вги8(; Ве1 ^гобзет бсћтегг, ће1 ^гобзег 1д181;. (стр. 47.)

Анђели утјешитељи су јој вјера у Вога и њезина Муза:

\Уеп Ш1Г ап МиЉ ^ећпсћ!, Оапп тете 1лрре брпсћ!: Оћ Негг! уег^188 ппећ тсћ! Бапп 181; еб т т1Г Б1сћ1. — — — — — — — — — — (стр. 50.) ХЈп^ \^епп ет 8сћл\ г еге8 Ј^ек! 1т Негхеп па^еп<1 л\ г ић11;, 1Јп<1 ^епп ет Тћгапепб1гот с!ет Аи^е ће188 епЦш1Н, Вапп Шћ1,1сћ, тет (де8сћ1ск пиг Богпепкгапге Шсћ!, Цпс! луаз т1сћ иеГ ће^е^!, 1бб1 81сћ т ет ОесНсћ!. — — — — — — — — — — (стр. 45.) 8о капп тсћ! луекег ^ећеп, 8о капп'8 П1сћ1; ^ог1ћеб1ећеп; Босћ л^аз 8о11 1сћ пип теМеп? Б1е Мизе та^ еп!8сћеМеп! (стр. 49.) Осјетивши, да се поред све своје несреће креће у вртлогу људског немилосрђа и лажи, расплакана и ожалошћена пригрће на се песимистички плашт: Б1е \Уип<1еп, сИе т1г б.аз 8сћ1скба1 8сћ1и^, 81е •то'ег(1еп ја П1е л\"1едег ћеПеп! В1е \Уе11; 181; уо 11 1-и^е, 181 уо 11 Тги§-! Асћ, кбпп1; 1сћ <1еп ЕпеЛеп егеПеп! Оћ, бШ1е, ез Ииб^ег! вап^ ипб. т1И Аиз кић1еп ипд Дипке1п Огип<1еп: Вог1; еп<1еп <Не <5иа1еп ћгеппепс! т1<1, Бог! т&гв! (1и ешв! Киће луо М Пп<1еп. (стр. 55.)

На гробљу је. У својој уобразиљи гледа како смрт живот вија: Ра оћеп ћ1ић! <1аз Т<ећеп, у1е1 В1ит1еш ћ1аи ип<1 го1ћ; Уоп ип!еп \ушк! <1ег Гпе<1е, 5епп ип1еп тгоћп! (ЈегТоЗ. Ба оћеп 1асћ1; Л1е 8оппе ипс1 тП<1е ГгићНп^иЛ; Уоп ип^еп туећ1; (1ег Мо<1ег аиз тапсћег кић1еп вгиЛ. Ва оћеп гт^еп Неггеп пасћ Кићт, пасћ 61иск ипд Масћ!; Веепде! 181 <Пе бећпзисћ! (1игсћ е\у'^е То^евпасћ!. 1сћ лу 111 шсћ1; луекег 81;гећеп, §-ећгосћеп 181 <1ег МиЉ! Бгит лу Ш 1сћ Нећег з1;егћеп! Ба ип1еп 8сћ1а& 81сћ'8 ^и!. (стр 93.) На свом је огњишту, у домовини . Вече је. Замишљена блуди по „лијепом плавом Дунаву": Ез ћгаивеп <1ете ^о^еп уот бсћлуаггл^аШ ћ18 гит Меег, ТЈп<1 лл г ег <Ксћ ешв! ^езећеп, тегртв! п!ттегтећг; Ве1 с1етег ЛУе11еп Каизсћеп 1гаит1; 1сћ тапсћ бизвеп Тгаит, Босћ асћ! тет Ггоћез Но^Геп кегПозз §1е1сћ <1етет 8сћаит.

Пјесме у овој збирци дају нам лијепих гаранција о способности пјесничког