Зора

Бр. XII.

3 О Р А

Стр. 429

досмо, (кад оно рекосмо запјесме наших младих пријатеља, да нас задовољавају и нагласисмо, да то много значи) да им тиме одамо лијепо признање. То оне и заслужују и поред јасних трагова угледања на наше боље пјеснике, јер у њима налазимо неку свјежину, неку крјепкост у изразу, што нам свједочи да су ове пјесме испјеване под јаким, искреним, патријотским осјећајем. Ове су пјесме више испјеване, да своме роду отворено кажу шта је њиховим авгорима на срцу, него ли да се њима створи какво умјетничко дјело. А да су и за ово послиједње дорасли доказују нам њиховеоста-

ле, друге врсте пјесме, као: Пртза чаша (0. Сулејман-Пашића) Емини, 0 ти!... Уздаси, Ћерка цара кргзопије, Дилбер-Ајка и Гонџа-Але (0. А. Ђикића) Клепетницилш, На мајчинолг гробу, Сноии, У колу, УЈсипај, Цпијет љуба-ви (С. А. Карабеговића). А поред тога истиче се Осман Ђикић као добар преводилац Уланда. Да завршимо. Млади пјесници Побратилгсттза , дали су нам овим својим првим кораком у јавност увјерење о свом дару, и ми их само можемо да симпатично поздравимо: Само тако напријед! у.

^роника*

Сриска * Примили смо на приказ Дубровачку КњиИсепност од Ивана кан. Стојановића, штоје дала на видјело Српска Дубровачка Академска Омладина. Опсјежно ово дјело преминулог старине и Србина Ивана кан. Стојановића од огромног је значаја и вриједности као грађа за опширну историју развитка дубровачке књижевности. Остављајући за други пут да се на достојан начин одужимо и пуним пијететом захвалимо том великом сину Дубровника што га Српству даде, за сада упозорујемо нарочито српску омладину на ово дјело, које је написано уз топли откуцај српског срца и јаким познавањем дубровачке прошлостн. Издање је врло укусно и солидно као што и приличи озбиљности самога дјела. Штампано је у Дубровнику а у Српској Дубровачкој Шгампарији А. Пасарића 1900. Осим предговора и животописа великог покојника дјело износи 341 страну великог Формата. Напријед се налази и лијепо израђена слика ауторова. Књига се може набавити и у уредниоггву Воре. * Отнара се претплата на издања Матице Српске за годину 1891. и позивају се пријатељи српске књиге да се изволе на њих претплатити код Матичиних повјереника. Матица ће у току 1901. године издати: 6 књ. Летописа са 3 књиге Матице Српске, 5 књига за народ с календаром за 1902 год. Летогшс ће излазити свака два мјесеца у свескама од

7—8 штампаних табака; тако ће Матичини чланови и претплатници у току идуће године добити 205, 200, 207, 208, 209, и 210 књигу. Редакцијони Одбор ће се старати, да Летопис, као књижевно-научна повремена књига, буде књижевно огледало савременог живота и културног рада Срба и осталих просвијећених народа, нарочито њихове књижевности, вјештине и науке. У свакој књизи Летописа ће биги одјељење за претрес књижевности: свака важннја књига ће се оцијенити или приказати а свака нова ће се, ако се пошље уредништву, бар објавити. Редакцијоном Одбору (чланови: др. Милан Савпћ, секретар Магичин, проФ. Милутин Јакшнћ, др. Јован Радонић, биолијотекар Матичин и проф. Тих. Остојић) биће на помоћи својом сарадњом чланови Књижевног Одбора и Одјељења Матице Српске. А обећали су своју сарадњу, или су већ послали радове и ови књцжевници: Симо Матавуљ, Сг. Сремац, Бран. Нушпћ, Јанко Веселинонић, Јов. Дучић, А. Шантић, Свет. Ћоровић, Милет.а ЈакГтЖ, Свет. СтеФановић; — др. Љуб. Недић, Богдан Поповић, Јаша Продановић, Јов. Скерлић, Милан Недељковић, Павае Поповић; — Ст. Новаковић, др. Теодор Мандић, М. Драговић, Анд. Гавриловић, Дим. Руварац, др. Ал. Белић, Душан Јакшић, Сима Томић, И. Зеремски, Др. М. Шевић, Др. Бр. Петронијевић, проФ. Ђ. Вујкалија и супл. проФ. Петар Марковић. — Књиге Матице Српске. Веће ствари, и научне и белетристичне, не ће се растезати на неколико књига Летописа, него ће се штампати зз

54*