Зора

Бр. XII.

3 0 Р А

Стр. 401

зумједе и само што цикну, па јој из наручја зграби малога. —■ Сад знам... Сад све... Сад... — и не доврши него као вјетар истрча с малим наноље... Стана хитно прилети једној ћаси — која већ бијаше напуњена шеницом, — зграби је и пуну шаку шенице пружи старој. — Мајко, поспи унука шеницом... Тад се помоли и стари на вратима. На глави нема капе, него му сиједа коса неуредно пала по раменима, а читаво му лице добило сасвим друкчији израз. Сав се некако разведрио и заруменио а око усана трепти му блажен осмијех. И такав се наднио над својим златокосим унучетом, па му придржава подужи бадњак, које оно за крај држи. — Слетна веце, — протепа мали и запе... А стари некаквим надземаљским гласом настави: — И сјутра Божић и сви дани по Божићу! Стара замахну да их поспе шеницом, али јој рука задрхта и шеница се просу по ватри. Стана их засу обојицу. Унесоше сва три бадњака. Кад и трећи бадњак укрстише на ватри, Стана пружи староме чашу вина. —• Пјевај Розкдесшво! — рече маломе. — Лозденсто, — поче мали и опет стаде. А старац прихвати и лагано настави даље. Дрхће му глас, дрхће рука, дрхће читаво тијело а сузе се слијевају низ образе и падају на бадњаке... Тако заврши пјесму... — Здрав си ми ти!.. — рече иза тога и окрену се маломе... — Здрав си снаго моја!... Срећо моја!... Пуна кућо моја!... И старац загрцну и глас га изневјери а сузе га облише још више... Он испусти чашу из руке, стиште малога и поче га љубити, притискајући га све јаче уз старачке груди... Уједанпут као да се освијести, па отра сузе. — А што ћу плакат' данас? рече. — Зар ми данас није и опет срећау кући запјевала?... Ево ја опет чујем како ме анђели милују и видим Господа како се смије на ме! Бабо! Ходи и ти загрли унука!... Сад нам није кућа пуста!... Нисмо више самохрани... Има нам ко бадњаке превеселити... И пружи малога старицц, која још не могаде да се прибере од плача... И она скочи и пригрли унука... И њојзи се учини као да су јој синови из гроба з^стали, па дошли, да је вечерас обрадују... И она сама пропјева и сви прихватише, те се поново заори она дивна пјесма: Роскдесшво ттје Хрисше Бооке наш...

В,

х>ап 1?апШеопе — бађпеЈе сГ Хипигшо I. 'елика пЈесковита пиЈаца трептЈела Је и свијетлила се као да је била посута прахом плавца камена. Све куће наоколо, кречом обијељене, одсијевале су особитом металичном свјетлошћу, те изгледаху

као зидови огромне које пећи, кад се угашује. При дну, каменити црквени стубови одбијали су свјетлост зрака са облакова, па су се црвенили као гранит; стаклени прозори сијевали су, као да је уну-