Зора

Стр. 58

3 О Р А

Бр. II.

чим бити с Турцима", завршава он, За које је то ратовање? За најближе, наравно, за оно које је прво на реду, за истрагу потурица. Драшко је, дакле, ишао у Млетке не само да донесе плату попу Шћепану него да донесе и џебану Црногорцима. Он је посланик њихов код дужда. Он је опуномоћен да, у име њих свију, затражи муницију од Млечана. 1 Црногорци, дакле, пре но што су почели истрагу, обратили су се за помоћ Млечићима. Његош је хтео да представи како су се Црногорци овима обраћали али их ови преварили. Он је хтео да покаже како Црна Гора у то доба није имала ни једног пријатеља међу великим силама. Кадје то хтео, коју је од тих сила могао за ову цељ оцртати? Једине могуће савезнице црногорске против Турака, у почетку 18 века, могле су бити Млеци и Русија. Али Русија, као што знамо, у доба истраге још није имала никаква односа с Црном Гором; тек десетак година доцније настаје оно познато пријатељство међу њима. Његош је дакле, морао изабрати само Млетке за ову своју намеру, а ни коју другу државу. Зато је он и тражио прилику да Млетке нацрта. И кад је у народној песми нашао да је Драшко ишао у Млетке, он се одмах послужи тим податком из песме. Одбацио је мотивацију коју је песма дала Драшкову путовању (т. ј. да донесе дужду турске главе) и нашао ону која приличи истрази потурица (т. ј. да тражи помоћ од дужда). Узимајући податак из песме, Нзегош га је променио једино у цељи да представи истрагу. И он је, створивши целу једну појаву од тога, збиља у тој појави насликао истрагу. Он је ту показао један нов вид у којем се истрага јавља 1 Ако ко запита зашто главари не знају такав циљ Драшкова пута него миоле да је он само по Шћепанову плату отишао (ст. 1384—1397) и како то може бити кад је он његов посланик, ми одговарамо, (ово је један од одговора само) да је Драшка опуномоћио можда сам владика и да је можда хтео то да крије од главара (о прикривању завере и др., в. доцније). Драшко је, дакле, ипак могао бити њихов посланик, и ако га нису они изабрали.

и тиме доиста учинио да му појава не буде независна од главног предмета. Прегледајмо, даље, појаву сватова. Она, како изгледа, још мање има везе с главним предметом него ова којој смо сад хватали смисао; у њој нема ни једнога „и и да нам послужи као полазна тачка. Али сетимо се овде онога што смо раније рекли о поетској концепцији Његошевој. Његош је, видели смо, хтео да представи не само учешће владике и главара у овом великом догађају него и гледиште које је и народ, она проста маса народа имала на ствар. И он је то представио баш овде, баш у тој појави сватова, и то без устручавања, не зазирући што тиме неће изнети свој народ у лепој боји. Јер је Његош сматрао да му, за ову концепцију, треба и такву боју дати, и ружну а не само лепу. Појава сватова, дакле, хоће ово да каже. Меша се народ с потурицама, другује с њима, пристаје уз њихове сватове, ни мало не помишља на бој с њима. Ништа га се не тиче што главари разбијају главу о истрази, главно му је да се наједе и напије: код Срба или код Турака, свеједно. Ето то је хтео Његош да наслика у овој појави. Он је раније показао како о истрази мисле владика и главари, сад је ред био да покаже и како народ мисли. И да је то хтео да учини у овој појави, види се по том што су му се у њој отели најачи прекори, најљуће речи, најтеже осуде на народ: „Бранковићи, лижисахани, потрпезне кучке, безобразне обрљане курве, повукуше што грде образ црногорски", то су изрази којима главари (а то је сам Његош) квалиФикују народ; сигуран знак да се Његош озбиљно наљутио на овакву индиферентност пука у онако одсудном часу. И, пазите добро, да је Његош одиста хтео у тој појави да представи онај народ који је „стока једна грдна", види се и по томе што је нарочито бирао и који ће део црногорског народа у тој боји представити. Сватови су с Обода, запамтите, и ако тако не изгледа пошто пролазе цетињским пољем. Јер ако сватови воде младу