Зора

Стр. 110

3 0 Р А

Бр. III. и IV.

коме су утрли пут сви париски булевари. Опомињете ли се још ријечи које ми довикнусте, када прије десет годииа скрхан, јадан стајах пред вама. Вашем сам савјету шљедовао чим ми се указала прилика.Ушао сам у свијет. Сад сам омиљен, рецимо и славан књижевник, но да се послужим вашим ријечима, таленат ми се отрцао у непрестаној борби за обичном славом и хвалом! Реми ућута. У соби се ништа није чуло, сем пуцкарање ватре и шуштање фине кошуље, које произвођаше слуга, углављујући у углачене груди бриљантско дугме, величине грашкова зрна. Калмет посматраше замишљено сјајно камење, и с муком савлађиваше осмијех. — Који фрак? — упита слуга тихо и дискретно. —■ Нумера два! — одврати Реми са свим равнодушно и окрену се Калмету. — Мислим да ће поднијети ова нумера за соаре код издавача? Као што видите драги Калмете, волим ред. Пошто ме један фрак послужио на званичном ручку, или у старим племићским салонима, онда га деградујем за фрак нумера два, који се још много уважава на соареу код издавача, полумилионера и малих аристократа; а колеге, не узмите за зло, морају се задовољити и фраком нумера три. Само са нашим добрим Додолфом чиним изузетак, прво за то што је потомак племенитих Рабајака, а друго за то што њему имам да захвалим за натпис свога најбољег романа! — И обојица се слатко смијаху док им слуга придржаваше капуте и клакове. — Као да је и ово неки таленат без фрака, — рече Реми, и показа књигу која на столу лежаше. — Како би било, да му спремимо једно пријатно вече! — Кола чекају, — јави слуга. — Добро, сад ћемо, — одврати Реми, и узевши перо дохвати табак хартије за писма. Калмет се примаче столу и поче пажљиво пратити што му пријатељ писаше. —■ А 1а Боппе ћеиге, то вриједи, — узвикну најзад, и тапкаше Ремиа по рамену. Писмо младоме пјеснику гласило је: „Поштовани Господине, Ваше повјерење чини ми част. Послато дјело врло ме је дирнуло, а писмо ми је казало и више но што сте хтјели. Примите и овај чек, који ће вам олакшати тешке почетке, и помоћи вам да се и ваша личност мало истакне и да више изађе на јавност. Махните се лажнога поноса, и примите овај дарак од колеге, који је и сам много страдао, само за то, што не бјеше ништа више до таленат безфрака". Биоград. Ј{адежда Та&рило&иЋе&а

(Јвјетно (к\оре — 6. биШото! ттебо бјеше ниско, мрачно, без облака. -I 1 Могло би се рећи, да се неки тешки, сиви свод простираше у недоглед по мрачним таласима. Под тим сводом морске магле, више мрких таласа, виђаше се острво Уесан са својим бијелим, стрменитим обалама и стијенама, које наличаху чипкама на каквом црном застору; на мртвачком застору! Ја бијах дошао на Уесан, ла присуствујем дану мртвих, који се овдје на нарочити начин ирослављаше. На томе тужном острву, које наличи на мртву стражу, двадесет и два километра удаљену од земље Бретањске; на тој стијени која је видјела рођење толиких мрнара, и која броји толико удовица, — наивне траднције се налазе још у потпуној свјежини својој. Уесан се налази на уласку у сграшни канал Фурски, који раздваја контигенат од великог острва и острвчића која се за њим нижу, као зрна каквих гигантских бројаница. Ни један пролаз не улива толико страха мрнарима, као овај лавиринат; пун супротних струја и начичкан гребенима, а у коме су магле и јаки вјетрови исто тако чести, као и саме буре.