Зора

17*

Бр. Ш. и IV.

3 0 Р А

Стр. 127

Баш кад је Толстој довршавао трећи дио Васкресенија, добије писмо од неког Андреје Васиљевића Лаптева. Тај Лаптев, непознати поштовалац Толстојев, овим својим писмом постаје нов сарадник у Васкресенпју. Мисли су његове нашле скрупулозну примјену у роману, и као што ће се видити из паралеле, оне дају карактеристику оном чудноватом старцу, кога је Нехљудов нашао прво на дереглији, а за тим у прогнаничкој соби, кад је са оним енглеским путником обилазио затвор. Хоћете ли да видите писмо: „Баку, 6. октобра 1899. Врло поштованолг и крло умном Лапу Ннколајепнку поздрап са дубокилг поштопањем, од Андреје Влсиљетћа Лаптеиа. Лежи ми на срцу да вам се у неколико ријечи исповиједим. Почео сам вјеровати 1869. г. Христос је казао својим ученицима (Епанђеље од Матеја, XVI, 24; X, 38): „Онај који хоће да пође са мном, нека се одрекне самог себе, нека се натовари својим крстом и нека пође; а онај који не понесе свога крста и не пође за мном, није ме достојан; само онај који се одрекне неваљалаца и прељубника, да би са мном ишао, налик је на мене". Сваком је дакле од нас могућно да будемо налик на Христа. Он је казао: „Ученик није нешто више него што је учитељ; и довољно је да ученик буде онакав као и његов учитељ", т. ј. да треба сваки од ученика да буде савршен човјек, као што је то био и Исус Христос. Христос је рекао: „Будите савршени као што је савршен ваш Отац небески". Ето због чега сам ја прекинуо са свијетом, са свима члановима вјере, са именом и презименом, и постао сам свој сопствен господар, и кажем: ја нисам од ваших; сам сам и свој сам". А за ова своја убјеђења позвали су ме пред суд, да одговарам.

Први испит. — Скини капу. — Пред ким? — Пред влашћу. — А која је највиша власт? — Бог. —- Па, јеси ли ти, дакле, Бог? — Не, нијесам Бог. — Па кад нијеси Бог, што онда тражиш да скинем капу? — Позивам вас да устанете. — Пред ким ? — Пред законом. — Пред законом? Ја га не познајем. — Како ти је име и каквог си занимања? — Занимање! Каквог сам занимања? Ти си ми дакле дао неко занимање? — Ја нијесам. — Па што ме онда питаш о занимању, кад ми га нијеси дао? — Како се зовеш? — Ја немам имена. — Које си вјере? — Које вјере хоћеш да будем? Кад ти кажем да нијесам од ваших, ја ти кажем истину, а ти вјеруј, ако хоћеш. — Вјерујеш ли у Бога? — Кога Бога? — Како „у кога Бога?" Бог је само један! — Па лијепо, кад ти познајеш тог твог Бога, покажи ми га, па да и ја у њега вјерујем. ■— Он је на небу. — Јеси ли ти ишао да га тамо видиш? — Нијесам. — Па, ко ти је онда рекао да је Бог на небу? — Молим те само без објашњавања! — Без објашњавања? Добро, онда неме ни испита. — Колико имаш година? -— Имам лијепих година, а за ружна и не знам. — Који су ти родитељи? — А треба ли све оно што је створено