Зора

Стр. 128

3 0 Р А

Бр. 1П. и IV.

и дошло на свијет, све што постоји, да умре? — Имаш ли оца и матер ? — Немам никога; ја сам сам, ја сам свој. — Одакле си? — Ја немам свог мјеста. — Али, ти признајеш цара? — Кога цара? — Александра II. — Цар је цар, а ја сам ја; ја с њим немам ништа. — Хоћеш ли платити порез на душе? — Порез на душу? Зар си ми ти дао душу? — Нијесам. — Па кад ми је ти нијеси дао, зашто онда да ти платим? — А хоћеш ли платити дуговања? — Ја никоме ништа не дугујем; немам дугова. — Али сваки мора да плати. — Кад би сваки плаћао, онда не би било онога коме би се платило. — Има цара. — За мене нема. Цар је цар, а ја сам ја. Други испит. — Скини капу. — Зашто? — Зато што је овдје саслушање. — То је ваше, мене се не тиче; ја немам никаквог саслушања; ја сам сам, ја сам свој. — Позивам вас да скинете капу! — Пред ким? — Пред судом. — Суд? Ја га не познајем, и за то нећу да скинем капе. Скидоше ми је силом; а ја онда сједох на земљу. Предсједник: — Оптужени, устаните! — Ја нијесам оптужени. — Устаните пред законом! — Пред законом? За ме нема закона. Закон је створен за неваљалце, а не за поштене. Ја не мислим да сам кривац, јер ко се брани, сам себе оптужује. А ви,

ви ми не можете бити судије, јер сте и ви сами, колико вас год има, под законом. Писар прочита документа. — Признајеш ли да си крив? — Зашто? — Па због онога што је писар прочитао. — А признајеш ли ти да си крив? — Због чега? — А због чега ја? — За то, што си у пуној слушаоници... — Јест, у пуној слушаоници, као и ти! — Зато што си у слушаоници остао под капом. — Нијесам хтио скинути капе због тога, што полажем на своје здравље. Овдје се пуши, пљује на под; пљувачка се помијеша са прашином, сасуши се и разнесе по ваздуху, па кад човјек скине капу, онда падне на главу и оде у мозак, те тако човјек изгуби ум. Тако свима вама који сте гологлави, поремећен је разум. Зашто ме мучите? Никад никоме од вас нијесам ништа учинио; нијесам крао, нити убијао, а ево сте ме стрпали у затвор са злочинцима. Па зар вам дакле није ум поремећен? Зазвони звонце. Настаде претрес. „Оптужени је ослобођен; али ће се упутити у казанску болницу, да се подвргне прегледу, ради одредбе његовог умног стања". Прво виђ ење са љекаром, у болници. — Је ли, Лаптеве, гдје си скупио све те глупости? — Ја не знам ни о каквим глупостима. ■— Па суд ми пише да ти не вјерујеш у Бога? — А вјерујеш ли ти у Бога? — Ја вјерујем. — Па гдје је онда Бог? ■—- Свуда и на сваком мјесту у свијету, који је његова својина. — Не, не, прико, варате се, кад кажете да се Бог свуда налази. Он би онда био