Зора

Стр. 188

3 0 Р А

Бр. V.

За овијем чланком долази лијепи чланак: Из старих Србуља од г. професора Миленка М. Вукићевића из Биограда. У овоме чланку наћи ће историчар и филолог лијепа градива; тај чланак није довршен. На трећем је мјесту чланак од г. Др. Ћире Трухелке Дрокагзно и судбено устројстио Босне у доба прије Турака. Овоме чланку, треба ли би наши правници-историчари да поклоне више пажње. Ми ћемо се задржати на једној ријечи, која нам је, читајући тај чланак, упала у очи. 'Га ријеч је катунар. Г. писац тумачи ову ријеч овако: „Ријеч катунар није словјенског већ албанешког поријекла, и примљена је од сусједних арнаутских племена. Долази од катунд, катун, а корјен је свакако идентичан са романским сатопе, те значи село. По томе је катунар ознака за сеоског старјешину, а дужност му је била да надзире становнике села." Данашњи значај у Херцеговини, под именом катун , не означује село, него скуп станара који изгоне хајван на планину. „Гдје ћеш ове године на на катун?" питају се сељаци, а под тијем се разумије, гдје ћеш са хајваном на планину. Вук у своме ријечнику имаде исто значење, а превађа га са Веппегег. Још навађа примјере из народних пјесама: „Разапеше Пипери катуне." „На катуне Турци ударише." У народу се још вели за циганске черге: Цнгапски катун. Према данашњем сваћању није катун исго значење ш го и село, те се због тога пе може ни корјен катуну изводити из ријечи село. Да и у старом српском законодавству и устројству није био катун идентичан са селом, видимо из Душанова законика; јер чланак 22. поменутог законика вели: „И људије властници, који седе по црквених селах и по катунах и т. д." У чланку 94. истог законика вели се опет: „Ако убије властелин себра у граду, или жупе или катуну и т. д." Најпослије у чланку 146. „Такожде кнезове, и преимућије, и владици и предстојници и челници који се обретају сели и катуни и т. д." И по овоме видимо да је било и у старо доба село и катун једно од другог одвојено, јер иначе закон Душанов, не би спомињао поред села још и катун када би катун значио исто што и село.

Госп. Др. Трухелка у поменутом чланку помиње чиновнике који нијесу били племићи, а то су само ,.цариници, глобари и катунари." За прва два назива можемо се лако досјетити да су имали посла са новцем, и то цариници су наплаћивали царину — ђумрук, а глобари глобе, па би смо могли рећи да су и трећи катунари такав некакав позив имали. 1а мислим да су катунари били званичници, који су од катуњана — планинштака — извјесне таксе за пашу наплаћивали. Овакове су се таксе наплаћивале за турског доба од планинштака под именом траварина , па се и данас у некојим планинама у Босни и Херцеговини наплаћују. Стари турски закони на Балканском Полуострву забиљежили су да се давало од стада ован, овца или јање. Стадо се је бројило 300 брава. По томе закону било је забрањено орати старинска пасишта, а земљишта тијех испаша, нијесу била сељачка него су припадала господару (властелину). 1 ) У новије доба за отоманске владе плаћало се је од катуна ован, а од сваке колибе у катуну још нешто сира и масла. Данас се то наплаћује новце\1, по главама хајвана, како у којој планини. И данас имаде испаша приватних поред државних. Колико је мени познато, испаше су приватне на планини Сјекири, Тикви и Луци у котару фојничком у Босни. А да се и у старо доба узимала траварина, видимо опет из Душанова законика чланак 197. по коме се је давало од 100 кобила једна кобила, од 100 оваца 1 овца и т. д. Госп. Новаковић тумачећи тај чланак вели да се у старијим хрисовуљама находи међу државнијем службеницима онога времена један, којп се назива травничар, 2 ) Ја мислим да је тралничар и катунар једно исто, и да су имали дужност наплаћивати траварину од катуна — планинштака. Као што смо видјели госп. Др. Трухелка мисли да су катунари надзирали села, ајамислим, да катунари нијесу надзирали не само села, него чак ни катуне, него да су то били државни званичници

] ) Наттег, Бег Овтатзсћеп Еејсћа 81аа.1зуегГа5ипЈ2\ \У1еп 1815. I, 405 — 406. 2 ) Законик Стефана Дутана, израдио Стојан Новаковић. Београд 1888. страна 265.