Зора

Бр. V.

3 О Р А

Стр. 189

који су од катуна побирали траварину као што сам то већ горе споменуо. На ту мисао ме наводи још и та околност, што у старом законодавству находимо управитеље и надзиратеље катуна, под именом челник. 1 ) Ни овај чланак није довршен. За овијем долази чланак из природописа од професера А. Пихлера из Мостара. Трн наметнице: Угзсит аЉит Г., Е,огапГкиз еигораеиз I*. и АгсеитоЂтт ОхусеЛгг М. В. у Херцегошни и неким дијеловима Босне. Овај је чланчић као допуна лијепом чланку од г. Др. Ђ. Ђокића. (Види Гласпик земаљ. музеја у Босни и Херцеготни 1889., страна 125.) За тијем долази опис старина из Албаније од Теодора Ипена, а за овијем: Кратки пријеглед балканских дуодец-дрзкапица од XIII. до XV. вијека од Др. Ф. М. Најпослије, у рубрици Различито, налази се и биљешка г. Јосипа Ц. Трешњића: Седлшна, а рубрику Народно тзјеровање у Босни и Херцегоиини испунио је овај пут г. Фрањо Мортинчевић. И тиме смо завршили овај летимични пријеглед. Мостар ЈЈ. Трђић-Јјјелокосић.

Баналачки (раднички, дунђерски) језик. Приопћио Лука Грђик - Бјелокосић. Сарајегзо, земаљска шталшарија 1900. Стр. 5. — Прештампано из „Гласника земаљског музеја у Б. и X.", XII. 1900. 3. и 4. (Стр. 587—591). Ваљани познавалац народа и његових обичаја и вриједни скупљач народнога

блага Г. Лука Грђић приопћио је на некоЛИ1С0 страна Гласника зем. лгузеја најважније податке о некакву баналачком језику, на који се намјерио у сребрничком котару. То је језик којим се служе дунђери из тога краја, да их не би ко други разумио. Колијевка је томе језику Осат, један крај у сребрничком котару. О поријеклу његову нијесу Грђићу знали ништа друго одговорити него да су га научили од својих отаца, ови од дједова, и да им је остао од св. Томе (дунђерски пир.) Језик је врло сиромашан. Има само имена и глаголе. Замјенице и партикуле су српске. И наставци су српски, н. пр. Циганин: аћам, Циганка: аћамка, Циганче: аћамче. Глаголи су на— ти: анити (јести), банити (радити), дочкати (донијети). За сваки појам немају ријечи, него спајају по двије или више ријечи; н. пр. автуга = сијено, буке = жито, автуга од букета = слама; букурлија = црква, зотски = турски, зотска букурлија-- - џамија; чкојалица=нога, миша= -месо, миша на чкојалици = бут; тирита = одијело, тирита на чкојалици = обућа; фантара = глава, тирита на фантари = капа. Многе су ријечи ономатопоетске, н. пр. букоња (во), букуља (крава), грмчар (млин) од грмити, крека (кокош) од кречати итд. Грђић мисли да у овом баналачком језику имаде највише ријечи по корјену арбанашког језика, а пошто није могао никако дознати да су се кад они дунђери из Осата с Арбанасима мијешали, нагађа, не би ли ово био остатак Илира. (?) Особито је за похвалу, што је додао на крају мален рјечник (у свему 163 ријечи) и неколике реченице овога језика. Мостар. ЈМилан ЋукобиЋ

П030РИШТЕ

* Некадашњи члан Српског Народног Позоришта у Биограду и сада дугогодишњи члан и редитељ Загребачког Позоришта Никола Милан славио је двоструки свој јубилеј: четрдесетогодишњицу свог умјетничког рада и двадесетпетогодишњицу чланства загребачке позорнице. Из Биограда добио је брзојавне честитке од бившег министра просвјете, Г. ПавлаМаринковића, од Управе Народног Позоришта, х ) Село, Глас Српоке Краљ. Академије XXIV. 50. 108.

Академског Пјевачког Друштва Обилић, Драмске Школе Народног Позоришта и члановаБиоградскогПозоришта у име чије је умјетнику и вијенац предан. Г. Милан је не само умјетник него и књижевник. Написао је више позоришних комада, као: Вегеранац, Алганда, Без бркока, Два Леополдоица, Тгзрдогланац, Мати, који су се приказивали на загребачкој позорници. На јубиларној представи давана су три комада, сваки од једног чина: Партија пикета, Мати и Једна ријеч министру. У