Зора

Стр. 190

3 0 Р А

Бр. У.

старом, посјетиоцима позоришта добро познатом комаду Партија пикета , г. Милан је играо Шваље-а де Рошферја, старог француског племића, правог представника пререволуцијонарног племства, коме је револуција оставила само његов племићки понос и тактичност! Г. Милан је веома симпатично извео своју улогу, нарочито сцену у којој се при партији пикета развија свађа између њега и његова доброћудног али напраситог партнера. — У другом комаду Мати, слављеник није учествовао игром. У овом комаду покушао је г. Милан, као писац, да нам изнесе слику из умјетничког живота. Познато је да у широ.ј маси влада скроз погрјешно мишљење да је сродничка веза међу умјетницима лабава и често пута само спољашња т. ј. привидна: да љубав између родитеља умјетника и њихове дјеце није онако чврста и искрена као код осталога грађанства; да умјетнице матере имају неке особите, са гледишта данашњег морала настране, појмове и о дужностима матере као и о појмовима морала итд. Г. Милан је овим својим комадом покушао да то побије и изнио нам је двије умјетнице: матер која се жртвује за будућност своје кћери, и кћер која се у свему повинује својој матери љубећи је и поштујући више свега. У трећем комаду, који је г. Милан превео са њемачког, а који се те вечери први пут играо, Једна ријеч министру , играо је слављеник чувеног бечког Јеврејина у доба Марије Терезије, Саломона Опенхајмера, који моли кнеза Кауница за равноправност Јевреја. Г. Милан је веома вјерно представио старог Опенхајмера, који се подухватио да Јеврејима, не само силним новцем којим располаже но и својим личним заузимањем помогне. * Као мила гошћа Српског Народног Позоришта бавила се крајем априла мјесеца у Биограду славна чешка умјетница госпођа Марија Хорицова-Лаудова. Она је играла у главним улогама: ЗавичајаМада.и Сан-Жен, Федори и Приповнјеткама краљице На-варске. Игра је госпође Лаудове изазвала највеће симпатије српске пријестоничке публике. Позоришни Лист доноси у свом чланку животопис славенске умјетнице са њеном сликом. Она је члан Народног Позоришта у Прагу гдје је већ првом својом улогом задобила сва срца и данас својом умјетничком игром, својом љепотом, образовањем и јунонским стасом доводи публику до највећег дивљења. Она

се сматра као једна од најбољих интерпреткиња знаменитих Сардуових улога, као што су Федора и Теодора, а ненадмашна је као Мадам Сан-Жен. Главна струка г-ђе Хорицове-Лаудове јесу улоге салонских дама; али је у последње вријеме играла и Анисју у Толстојевој драми Царство мрака и главну ролу у новој Бријевој драми Црвена одећа, у којим је улогама показала сав свој ватрени темпераменат и ванредно интелигентно схватање. Госпођа Лаудова је гостовала у Загребу двапут — 1899. и 1900. — а осим тога са великим успјехом и на пољским позорницама у Лавову, Варшави и Кракову. Пољаци су њеном игром били толико одушевљени, да је пољска критика упоређује са Модрејевском и — Саром Бернаровом. * „Док се очекује представа Балканске Царице у Берлину по издању г. Маркуса, о ком смо у прошлом броју донијели онако опширан реферат од нашег сарадника, берлински Веи^зсћ-ое&еггегсМзсће Тћеа1ег-2егШпд, како читамо у Гласу Црногорца, доноси: „Гласовита драма високо даровитог Кнежевског Пјесника, која је изашла у нашем позоришном књижарству, представљана је у великовојводском дворском позоришту у Најстрелицу први пут у Њемачкој, и постигла је велики успјех, оставивши знаменити, дубоки утисак. У изврсном, не само буквалном него и у духу дјела продирућем пријеводу и преради дра X. Штимке-а, Балканска Царица је високо интересантно обогаћење репортоара њемачке позорнице. Већ по намјери Кнежевског Ауктора, који, свјестан својих владалачких дужности, лаћа се, да својим пјесничким и драматичким дјелима облагороди душу и нарав свога народа, Балканска Цај>ица заслужује пажњу највиших кругова, тим више, што се тиче дјела високо знамените литерарне вриједности, као што ће се видјети како из реферата мјесних, тако и из оцјене највећих њемачких листова, које ми овдје доносимо. Тако пишу: Nт&геШгег 2еИипд: у присуству Њ. Краљ. В. Великог Војводе, чланова Великовојводске Куће и Њ. В. Војводе Адолфа Фридриха, у пуној кући, први пут се представљала Балканска Царица од Николе I., Кнеза Црне Горе, у изврсном њемачком пријеводу X. Штимке-а. У овом дјелу високо даровитог Кнежевског Пјесника, које је постало под утиском славодобитног рата против Турака год. 1878,