Зора

25*

Вр- V.

3 О Р А

Стр. 191

сливени су историјски фагсти и стара легендарна предања у једну цјелину. Језик је добар, искрен и топал, пун драматичног живота, и светим одушевљењем и страсном љубави према отаџбини загријан; . стихови су заносни и течни. Цијела драма је као узвишена пјесма црногорске љубави према отаџбини и вјере Црногорке, која је прекрасно изражена заносним ријечима, које. Пјесник Даници ставља на уста. Црногоркама је Кнез Никола посветио драму у дивној пјесми, као у предговору свога дјела; и хвала особита припада управи позоришној што насјеобрадовала, прије него је комад отпочео, декламацијом ових заносних стихова познате умјетнице гђице Шефер. У идеалној слици Данице, у историјској личности Станка и у старом Кнезу Деану, који је својој отаџбини и владалачкој кући вјеран до смрти црта нам Пјесник високо интересантне карактере. Што се тиче представљања драме, била је изврсно изведена. Особито одобравање је добила гђица Бонцах у Даничиној улози. Тешку улогу Принца Станка, у чијој души слава и жеђа за владањем побјеђује љубав према вјереници и према отаџбини, изврсно је одиграо г. Винтер. Представници осталих улога уложили су очигледан труд, и допринијели су успјеху цјелине. Бурни аплаус при свршетку драме засвједочио је дубоки утисак, што је на слушаоце учинила, и ми се надамо, да ће се иста у најближе вријеме чешће представљати. — МеШепЂигд 81геШг'8ск ]Јап(1е$геИипд. Комад је од велике драматичне снаге, пун пламтећег одушевљења и топле љубави према отаџбини. Језикјесмион и изванредно сликовит (Н1(1егге1сћ). Карактери су оштро нацртани. Представа је била изврсна. — НатЂигдег ЋаскпсШеп: Изгледа да је њена позорничка вриједност сасвим вјеројатна. У драми има пјесничког полета и много животне топлине. — В1е Роз1: Пријатељима иностраног пјесништва дјело пружа обилност драгоцјених порива. — Јјегрггдег ТадеШаИ: Драма има пјеснички лијепих мјеста, над којима се шири животворни дах, а и душевна слика јунака Станка гањива и има у главним призорима драматичних потеза. Ветзсће Уегегпз иш! ЈГатШепшИ: Ток радње је интересантан, вазда дошљедан, и изазивље помњу (зраппепс!), тако да би комад морао и на позорници добар успјех имати. —Ови пошљедњи листови оцјењују

дјело по читању, и сви хвале прераду г. Штимке-а". * Српско Краљевско Народно Позориште у овој сезони имало је за госта и љубимца Српског Народног Позоришта у Новом Саду, познатог комичара Перу Добриновића. Он је играо у три комада: у Мамзел Нитуш од Мелака и Миљоа, у улози Целестина; у Кир Јањи од Стерије Поповића у насловној улози а као пошљедњу представу одиграо је у Ноиом Комаду улогу Јорика. Гостовање ово је лијеп знак колегијалности два најбоља српска умјетничка друшва и подржавање тих веза има свог значаја по напредак и опћу солидарност тако раскомаданог Српства. Г. Драгомир Јанковић у свом реферату Српског Књиокевног Гласника упоређује игру у Кир Јањи Добриновићеву и Станојевићеву: „Ове две Кир Јање не личе један надругога као ни два листа на грани. Београдски је одиста сјајан, гестови су му пространи и обилни, окретан је, жив и симпатичан, јер долази од богато обдареног комичара, коме је игра необично живописна, рељефна, све у спољним ефектима. Добриновићев Кир Јања је ружан, одвратан Цинцарин, ни мало смешан; да нема оне мешавине цинцарско - српског језика, не бисмо се готово ни једанпут насмејали. То потиче из замисли коју Добриновић очевидно има о овој улози и коју. представљајући, хоће да изведе. Несреће које задешавају Кир Јању по њега су, ван сваке сумње, врло страшне и озбиљне. Према томе глумац је у праву да да нам да осетити, на начин на који му допуштају средства, и тај бол и ту жалост, што већма може. Добриновић има ту намеру и, укупно узевши, успева у томе; местимице само, овде онде, чини ми се да му извођење изостаје иза жеље због нагласка који не испадне свакад за руком. Међутим у накнаду за то, једном скоро трагичном способношћу, потресао нас је у призору кад му Чивути украду новце, и кад га нотарош Мишић хоће с пандурима да води у магистрат због лажних банака. Разлика у његовој замисли и у оној Илије Станојевића најјасније се види у једном детаљу. Кир Јања нађе у орману према своме рачуну и сувише мален комадић хлеба који је остао по ручку. Добриновић истиче то место веома јако, од прилике колико Илија Станојевић оне друге много замашније несреће. Ово исто важи и за оно бесомучно дрмусање Јуце,