Зора

Стр. 192

3 0 Р А

Бр. У.

кад уобрази да прислушкује како броји новце. Шта би тек било, да је заиста ухвати на делу? У овој размери расту и остали ефекти у Добриновића, док не достигну, као што рекох, до трагедије у призору с Мишићем на крају. Мени ће остати као један од јаких утисака, које сам добио у позоришту, та сцена где се старац, с киме се тера провидна спрдња а нама намигује, ваља очајно пред ногама оног који га вара. У том утиску има нешто од оне ретке смесе сузе и смеха, што је од особитог укуса. Ово жаљење КирЈање преовлађује чак и кад вади паре за Кир Диму. Добриновић ми је ту дао осећај као да је Кир Јању морао облити мртав зној при тој операцији. Нешто што ме је увек бунило у овом комаду, она лаковерност с којом Кир Јања прима све луцкасте предлоге Мишићеве, на пр. од коњске масти начинити балон; у Добриновићевој игри изгледало ми је могућније, т. ј. у оваког Кир Јање они не могу наћи вероватнији пријем. Ове две Кир Јање могу савршено опстати један поред другога на српској позорници. Београдски је творевина Илије Станојевића и остаје док је њега. Добриновићев се може имитовати, његову замисао може ко други још извести, боље или горе. Узгред једну примедбу само. Не знам што Добриновић, уметник толиког заслуженог гласа, допушта себи неке уметке у текст. Текст Стеријин ваља да буде неприкосновен српским глумцима. Ја се веома радујем овој разлици између двају одличних глумаца у тумачењу једне улоге из репертоара народног. То значи да вољан и паметан глумац може наћи и у нашим комадима довољно материјала за студију и широко поље да се покаже". у/ * У Српском Народном Позоришту у Биограду даван је 12. априла о г. Трули дом од познатог хрватског књижевника Срђана пл. Туцића. Комад је двапут представљан и сам писац био је присутан. Позоришни ЈЈист напомиње да је тај озбиљни комад српска публика примила са особитом пажњом. У комаду се расправља интересантна и значајна тема из живота, коју је писац извео доста конзеквентно и ако, можда, сувише строго. Глумци су играли ванредно добро, чиме је и сам писац био особито задовољан. Оцјена Српског КњиЉевног Гласнака на ову премјеру није повољна док међутим Коло доноси реферат из кога вадимо овај одјељак:

„Трули дол1 је у главном успео на нашој позорници, он ће се на њој задржати и даље, али га никада нећемо задовољно гледати, јер нагота, у какој нам овде излази живот, као и истина — често пута непријатно дирају. Још нешто. Многог ће у први мах изненадити, што је Туцић пренео догађај на земљиште руске паланке, а није изабрао ближи живот, који би му познатији био. Изабрао античку Атину или модерну руску паланку, људи су у осећањима сродни и исти. Измењени обичаји, друга ношња, језик и доба модифиК УЈУ човека, али његова унутрашњост остаје једна. Страсти се могу префинити и ублажити, но никада уништити. Међу тим што је Туцић узео руску паланку, појмљиво је. Он познаје из књига боље тај живот но хрватски, а још мање српски". * Балканска Царица Кнеза Николе преведена је на мађарски језик. Превео је и уједно и за позорницу удесио ЈБубен Г. Грујић а прегледао професор славистике на будимпештанском универзитету др. Едвард Маргалић. Дјело је већ у штампи. Чује се да исту драму превађа и мађарски журналиста, а Србин родом, Јосиф Ивановић. / * У својој мајској свесци доноси ЈЂуб*љански Заон Нушићевог Кнеза од Семберије у пријеводу Гортанова и Роколског. * У Прашким Народним Листовима стоји да је Балканска Царица. Кнеза Николе I. преведена и на чешки. Превео је изврсни зналац српске литературе и дјела црногорског господара пјесника Николе I., Јове* - КоиМе, тајник Академије Умјетности у Прагу. Као што дознајемо, КоиМе је рад свој предао већ у штампу. — Тиме, што је чешки пријевод у оригиналном везаном стиху, одваја се од старијих пријевода, јер ни руски од М. Жераића (ГЈетроград, Суворин, 1994.), ни њемачки од Н. бШтске-а (Берлин, К ЕБеппд-, 1896.) нису везани, него доста слободно и у другом метру израђени, док чешки пријевод КоиБ1е-ов одговара, кажу, потпуно облику оригинала, задржавајући и првобитни његов метрум. * У Нирнбергу је отворено ново позориште под именом Интимно Позориште. Директор му је познати њемачки глумац Елтл Несталер, који је већ пре неколико година имао у Минхену засновано своје позориште за модерне драмске продукте и звало се Модерно позориште т. ј. позориште модерних писаца. И ово